“Ako gladnom čoveku daš ribu, nahranio si ga jednom, ali ako ga naučiš da peca, naučio si ga za ceo život!”
Abrakadabra je najpoznatije reč u svetu magije. Prvi put je spomenuta u delu „Liber medicinalis” rimskog lekara i mudraca Kvinta Serena Samonika, u 3. veku nove ere, ali je korišćena znatno ranije i među Rimljanima i Grcima. Izgleda da se ljudima nikada nije svidela postojeća i trenutno aktuelna realnost, pa su morali pribegavati nekim paralelnim realnostima, onim realnostima koje su zamišljali u svojim umovima.
Čarobna formula se izgovara uz prisustvo štapića koji sprovodi zamisao u delo. Da bi magija bila upečatljiva, mađioničar nosi specijalno odelo koje ga ističe i deo je iluzije koju oko ne može da primeti.
Ljudi plaćaju da gledaju ove predstave koje se izvode širom sveta. One su sve popularnije i na televizijskim programima.
Većinu trikova običan čovek nije u stanju da odgonetne ni posle nekoliko gledanja bilo uživo ili preko malih ekrana. Ljudi koji ih izvode su toliko dobri da ne mali broj ljudi pomisli da su oni zapravo stvarni.
Ono što je karakteristično za sve mađioničare je da koriste jednu istu tehniku, tehniku skretanja pažnje. Oni uspevaju da nateraju ljude da gledaju ono šta oni hoće, koristeći se svetlosnim i zvučnim efektima i asistentima koji su desna ruka njihove iluzije.
Mađioničari su najutreniraniji ljudi koje je ovaj svet video. Da bi izveli najopasnije trikove, često su doživljavali povrede, a neki od njih su i nastradali tokom predstave koju su izvodili.
Dok gledalac sedi udobno u pozorišnoj ili kućnoj fotelji, mađioničar prolazi kroz intenzivan stres koji je samo njemu poznat.
U najboljoj verziji izvedbe ona se završava gromoglasnim aplauzom i uzvicima divljenja, a slavni mađioničar se ispunjeno klanja svojim obožavaocima nakon predstave.
Svet u kome živimo je krcat “mađioničarima” koji ljudima nude “hleba i igara” ne bi li formirali realnost koju oni žele.
Oni traže od nas svoju pažnju, divljenje, pasivnost; žele da verujemo u njihovu bajku, da je živimo kako ne bismo učestvovali u stvaranju realno boljeg sveta i srećnijeg okruženja na realnim osnovama.
Puno “mađioničarskih” štapova se nalazi u izlogu ovog sveta koji nude čarobnu formulu za život.
Proces stvaranja i življenja zahteva vreme, trud, žrtvu zarad tuđe i svoje dobrobiti ali ne i slave.
Jedina čarobna reč koja otvara sva vrata nije abrakadabra, već praktična dela ‘posoljena’ ljubavlju. Takve reči stvaraju “ukusan” život koji je u svojoj suštini “bljutav”, ali to čine bez iluzije – realnim ljudskim trudom u stvarnim okolnostima.
“Ako gladnom čoveku daš ribu, nahranio si ga jednom, ali ako ga naučiš da peca naučio si ga za ceo život!”
Nauči da pecaš sreću jer to ne može uraditi niko drugi umesto tebe. Čarobne reči ti stvaraš. Nemoj učestvovati u stvaranju iluzije; neka tvoja magija bude stvarna; tvoje reči i dela su dovoljni ako dolaze iz srca.
~ Darko Rašeta