Ovaj tekst je podstaknut sledećim pitanjem: „U Bibliji se pominju ljudi koji su imali više žena, ali sada hrišćani insistiraju na monogamiji. Šta je ispravno i odakle ova nedoslednost?” Pošto je već reč o ovakvoj temi, onda ne bi bilo loše proširiti je na stav Biblije o polnim odnosima između muškarca i žene uopšte. Samim tim, kada se sve stavi u širi kontekst, i odgovor na postavljeno pitanje bi trebalo da bude jasniji.
Tema o polnim odnosima uvek može da bude osetljiva. Naš stav o ovom problemu, čak i kada toga nismo svesni, diktiran je vremenom i okruženjem u kojem živimo, kao i ličnim željama. Danas će mnogi biblijski stav proglasiti krajnje konzervativnim, ali on je takav kakav jeste. Uostalom, nije postojala namera da se stavovi izneti u Bibliji ikada prilagođavaju trenutnim trendovima. Nekada se dozvoljavaju olakšice zbog datih okolnosti, baš kao što je u pitanju slučaj više žena, ali to ne menja generalni stav Pisma.
Jedan monah je jednom ispričao mudru priču i ona se godinama prenosi. Ove reči baš svako treba da pročita i dobro upamti. Glasi ovako:
Na jednom dalekom, usamljenom ostrvu, usred okeana, živeli lepo i u slozi Ljubav, Bogatstvo, Tuga, Sujeta i Znanje. Živeli su mirno na tom ostrvu daleko od svih svetskih briga i događanja. Ali nakon mnogo vekova primetili su da njihovo ostrvo polako, pa sve brže i izvesnije nestaje. Vrlo brzo shvatili su da ostrvo ubrzano tone. Uznemireni oni spakuju svoje stvari i krenu polako da napuštaju svoje lepo, čarobno, ali tonuće ostrvo, koje im je vekovima pružalo sreću.
Sibir važi za jedno od najsurovijih mesta na planeti Zemlji, a jedan od najvećih pisaca ikada – F.M. Dostojevski je tamo napisao najplodonosnija dela. Evo kako je on video Sibir.
“U dalekim i zabitim krajevima Sibira, usred stepa, planina i neprohodnih šuma, sretaju se ponekad neugledni gradići sa jednom, retko dve hijade stanovnika. Kuće su im od drveta, imaju po dve crkve – jednu u centru a drugu na groblju – i više liči na uređeno selo u Podmoskovlju nego na grad.
1 Bože, Bože moj! Zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mog, od reči vike moje?
2 Bože moj! Vičem danju, a Ti me ne slušaš, i noću ali nemam mira.
3 Sveti, koji živiš u pohvalama Izrailjevim!
4 U Tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i Ti si ih izbavljao.
5 Tebe prizivaše, i spasavaše se; u Tebe se uzdaše, i ne ostaše u sramoti.