U jednom selu živeo je veoma dobar i pobožan čovek. Dočekao je on tako u miru i veri i starost kada je njegovo selo iznenada zadesila poplava. Meštani su počeli da beže iz sela u strahu od vode.
Neko je došao da ga pozove da pođe sa njima ali on je samo odmahnuo glavom i rekao: „Idite vi a mene će Bog spasiti.“
Posle izvesnog vremena kada je voda već uveliko ušla u kuće jedan od komšija je ponovo došao po njega ali je on ponovio istu priču: „Idite vi mene će Bog spasiti.“
Celo selo je bilo potopljeno samo su se vrhovi kuća nazirali iz vode, starac se nekako uspeo na krov svoje kuće gde je sedeo kada su njegovi zemljaci, čamcem i po treći put došli da ga zovu da ide sa njima. Međutim i ovoga puta im je odgovorio da će njega Bog spasiti, ali na kraju on se utopio.
Kada je vaskrsao na dan suda upitao je Gospoda: “Zašto si Gospode dozvolio da se ja udavim kad sam te celog života verno služio.“
Bog uze neku veliku knjigu pogleda je i reče: „Ovde piše da sam ti tri puta slao pomoć, ali ti si je obio.“