Jedan čovek je istraživao pećine na obali mora. U jednoj od pećina pronašao je platnenu vreću sa gomilom očvrslih glinenih kuglica. Nisu izgledale ništa posebno, ali zaintrigirali su čoveka, pa je sa sobom poneo torbu iz pećine.
Dok se šetao plažom, bacao je kuglice jednu po jednu u okean što je dalje mogao. I dok je tako šetao, razmišljao i bacao kuglice, jedna kuglica mu ispala i pala na kamen i prepolovila se. Unutra je bio lep, dragi kamen – blago u glini!
Uzbudjen, čovek je počeo da razbija preostale glinene kuglice. Svaka je sadržala slično blago. U dvadesetak kuglica koje su mu ostale pronašao je dragulje vredne hiljade dolara.
To ga je veoma pogodilo. Dugo je bio na plaži. Bacio je možda 50 ili 60 kuglica sa njihovim skrivenim blagom u glini u okeanske talase. Umesto hiljada dolara blaga, mogao je kući da odnese desetine hiljada, ali ga je na žalost bacio!
S ljudima je tako. Gledamo nekoga i vidimo spoljašnju glinenu posudu. Spolja ne izgleda ništa posebno.Mi tu osobu smatramo manje važnom od nekoga lepšeg ili elegantnijeg ili dobro poznatog ili imućnog. Ali nismo odvojili vreme da pronadjemo blago u glini – skriveno u toj osobi.
U svakom od nas postoji blago. Ako odvojimo vreme da upoznamo tu osobu i ako zamolimo Boga da nam pokaže tu osobu onako kako ga On vidi, glina počinje da se ljušti i otvara, a briljantni dragulj počinje da blista.
Pazimo se da ne provedemo svoj život i saznamo da smo odbacili bogatstvo jer su se dragulji skrivali u komadićima gline. Posmatrajmo ljude u našem malom svetu onako kako ih Bog vidi – vredne pažnje I ljubavi.
Ako ti ljudi ne uzvrate istom merom, ne zaboravi da to čine isto i Bogu pa On i pored toga nastavlja da ih obasipa pažnjom i blagoslovima.
~ nepoznat autor