Publije Kornelije Lentul bio je rimski prokonzul i uticajni političar iz doba kasne Republike. Živeo je i delovao u prvom veku pre nove ere. Njegov istorijski izveštaj o Isusu Hristu nudi detaljni opis Hristovog izgleda i ophođenja prema ljudima. Postoje i oni koji smatraju da je ovaj dokument falsifikat, ali pismo je svakako izvršilo uticaj na mnogobrojne umetnike i njihov prikaz Isusa Hrista.
„U današnje vreme se pojavio i sada je živ jedan čovek, ispunjen svakojakim vrlinama, ime mu je Isus Hristos. Narod Ga poštuje kao velikog Proroka, a njegovi učenici ga nazivaju Sin Božji. On vaskrsava mrtve, leči od raznih bolesti i telesnih mana silom svojih reči.
Ovaj čovek je visok sa čvrstim stasom. Ceo njegov lik je pun ozbiljnosti i deluje na sve posebnom silom, tako što svako koga pogleda odmah oseća ljubav prema njemu, a u isto vreme i poseban strah.
Boja njegove kose je slična boji zrelog oraha, ravna do ušiju, ali bez sjaja. Od ušiju i niz pleća kosa mu je sjajna i kovrdžava, na sredini razdeljena, po običaju Nazarećana. Čelo mu je glatko i vedro i nema nikakvih pega na njegovom licu koje je ukrašeno blagim rumenilom. Nos i usta su mu pravilna. Boja brade je ista kao boja kose; gusta sa srednjom dužinom, pri kraju razdeljena. Njegov pogled je tih, veličanstven i prijatan. Njegove oči imaju nebesku boju i sjaj i prodiru u dubini duše.
On je sasvim prijatan kada poziva i poučava; ali strog i strašan kada izobličuje nepravde. Crte Njegovog lica izražavaju jednu privlačnost za ushićenje osobitom veličanstvenošću. Niko ga nije video da se smeje, ali su ga često gledali kako mu suze teku iz očiju. Po rastu je visok, ruke su mu prave i On ih često podiže gore. Pleća su mu široka. Priča malo, sa ozbiljnošću i svaka njegova beseda je puna smisla. Otvoreno da priznam: ovaj čovek lepotom nadmašuje sve ljude.
U Njemu je istina očigledna bez laži.“
Drugi interesantan izveštaj napisao je najpoznatiji jevrejski istoričar antike – Josip Flavije. Rođen je u Jerusalimu u uglednoj porodici. Njegov život i delovanje su vezani za prvi vek nove ere (37-100).
„U to vreme pojavi se Isus, mudar čovek, ako se sme čovekom nazvati, jer je činio velika čuda i bio uvažavan kao učitelj od onih koji su bili željni istine. Za sebe je pridobio mnoge Jevreje, a takođe i Grke. On je bio Mesija; kad ga je Pilat, na optužbe prvaka našeg naroda osudio na raspeće, ipak su mu ostali verni oni koji su ga od početka voleli: jer im se javio, uskrsnuvši trećeg dana, kao što su to proroci koji su poslani od Boga i prorokovali, koji su za njega predskazali i hiljade drugih čuda; hrišćanska sekta, koja se po njemu tako zove, postoji do današnjeg dana.“
Jedno je sigurno, svojim rođenjem Gospod Isus Hristos podelio je vreme na dve ere; staru – pre Njega, i novu – posle Njega.
Mnogi ljudi širom sveta doživeli su nešto slično na ličnom planu. Dok nisu upoznali Gospoda Isusa Hrista, njihov život je bio “stara era” puna neizvesnosti i borbi koje su kao kružni ciklus bez kraja.
Kada se Hristos rodio u njihovim srcima, počela je nova era puna vere i nade. Osnov te vere je koncipiran idejom da ovaj život nije krug, već put koji vodi do nove realnosti koja će se desiti kada se po svom obećanju Isus Hristos vrati po drugi put, da uzme one koji su mu bili verni.
“Da se ne plaši srce vaše, verujte Boga, i mene verujte. Mnogi su stanovi u kući Oca mog. A da nije tako, kazao bih vam; idem da vam pripravim mesto. I kad otidem i pripravim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gde sam ja” (Jevanđelje po Jovanu 14;1-3).
~ Darko Rašeta