Kada smo bili deca, često su nam, pred spavanje čitali ili pričali neke priče. Nekad bajke, nekada basne, nešto poučno, tako su nam govorili. Uglavnom je to bila najmladja tetka. Predivnog umilnog glasa tako je umela da priča da smo se mi osećali kao da smo usred tih zbivanja. Na kraju bi mi, svako na svoj način i svojim putevima plovili kroz snove.Jednom se čitala zlatna ribica, koja ispunjava želje. E, tu se na kraju povela i ozbiljna rasprava o tome šta bi ko tražio. Svašta nešto a otišlo se dotle da su tri želje malo… Tetka se smejala i rekla nam da smo alavi. Pitala je na kraju da joj svako ponaosob kaže šta bi to tražili, ali da je samo jedna želja moguća. Raznorazne želje, ali se na kraju svelo na puno blaga. Razočarana tetka, ali razočarani i mi, zbog samo jedne želje zaspasmo.S tim smo nastavili i sutradan. Raspravljali smo medjusobno, a onda smo otišli do naše nane i pitali je šta bi to ona poželela, a da je jedna želja. Ne časeći ni trenutka rekla je da se ona uvek moli za jednu želju, a to je da joj Bog podari da mirno spava. Videvši valjda naša zabezeknuta lica nastavila je: “Ako ste vi dobro i zdravo; ako su vaši roditelji dobro i srećni, ako imamo dovoljno hrane, ako u porodici vladaju mir i sloga…” Ja ću mirnim snom spavati, a ako nije, ni snovi mi neće biti mirni. Dosta, dosta mi je trebalo da shvatim mudrost stare žene, kako kroz jednu želju obuhvati sve bitno. Skromno, rekli bi neki. A nana bi rekla; “Siguran sam – ŠTA ĆEŠ VIŠE?”
Autor: Dragan Tepavac Tepa