“Kad sudiš…ti obuj moje cipele i prođi gradove…svaku dolinu i svaki breg gde su moje noge kročile…
Ne zaobilazi prepreke…
Ne preskači kamenje, već svaki oseti, na svaki stani i ne zaboravi – u svaki džep ponesi po jedan…i ne odustaj…
Koračaj ako te zateknu kiše, ne mari…stresi kapi s trepavica, udahni i nastavi…Raduj se radostima, ali i tuguj tugama – sve su one moje i podjednako imaju težinu.
Pazi da sve poneseš sa sobom, jer sve je to moje – deo mene…a kad se umoriš pod teretom puta i poželiš zbaciti sve sa sebe – stani, uspravi se i onda sudi o meni… “
~ nepoznat autor