“A on šćadijaše da se opravda, pa reče Isusu: a ko je bližnji moj?
A Isus odgovarajući reče: jedan čovjek silažaše iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiše hajduci, koji ga svukoše i izraniše, pa otidoše, ostavivši ga pola mrtva.
A iznenada silažaše onijem putem nekakav sveštenik, i vidjevši ga prođe.
A tako i Levit kad je bio na onome mjestu, pristupi, i vidjevši ga prođe.
A Samarjanin nekakav prolazeći dođe nad njega, i vidjevši ga sažali mu se;
I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse dovede u gostionicu, i ustade oko njega.
I sjutradan polazeći izvadi dva groša te dade krčmaru, i reče mu: gledaj ga, i što više potrošiš ja ću ti platiti kad se vratim.
Šta misliš dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što su ga bili uhvatili hajduci?
A on reče: onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu reče: idi, i ti čini tako.”
~ Luka 10; 29-37.