Koliko zaista cenimo život?

Šta je to život i kako je nastao? Nauka, medicina i religija vekovima unazad  pokušavaju da daju odgovor na ovo složeno pitanje.

Sve definicije i sva saznanja o životu do kojih je čovek do sada došao, govore samo jednu stvar – da je život čudo koje živimo svakog dana.

Koliko zaista cenimo život kao veliki dar koji nam je dat i kako ga živimo? Albert Ajnštajn, veliki naučnik koji je kroz svoja naučna istraživanja u mnogome pomogao da sagledamo veličinu i dubinu života, imao je svoj stav o njemu i načinima na koji ga treba proživeti. On je rekao: „postoje dva načina da živiš: da živiš kao da ništa nije čudo ili da živiš kao da je sve čudo”¹. Stav koji zauzmemo prema životu određuje nas same i ishod naših života.Život ima svoju biološku i duhovnu stvarnost. Ove dve komponente grade jednu neraskidivu celinu života i onoga što on predstavlja. Pitanje koje se spontano nameće jeste kako što kvalitetnije proživeti život? Razlika između čoveka i životinja je u tome što čovek poseduje razum. On je samosvesno biće sa telesnim i emocionalnim potrebama, sposobno da iste i zadovolji uz pomoć razuma.

Život za čoveka ima potpuno drugačiju dimenziju postojanja u odnosu na sva ostala bića koja žive na našoj planeti. Čovek je misaono biće koje traga za suštinskom komponentom života – njegovim smislom. To traganje je staro koliko i sam čovek. Ono se neprekidno odvija na globalnom i ličnom nivou. Smisao života određuje kvalitet istog. Onog trenutka kada čovek odredi prioritete svog života i počne ostvarivati ciljeve koje je sebi zadao, život počinje da dobija na kvalitetu.

Definicija kvaliteta života

Svetska zdravstvena organizacija godine 1993. definiše kvalitet života kao percepciju pojedinca o sopstvenom položaju u životu u kontekstu kulture i sistema vrednosti u kojem živi kao i u odnosu na sopstvene ciljeve, očekivanja, standarde i interesovanja².

Ovaj širok koncept čine:

• fizičko zdravlje osobe
• psihološki status
• stepen samostalnosti ili materijalna nezavisnost
• socijalni odnosi
• odnos prema bitnim pojavama u okruženju

Osam faktora za kvalitetniji život

Postoji osam odlučujućih faktora čijom svakodnevnom primenom možemo napraviti odličan temelj za dalju izgradnju kvalitetnog života. Njihovo prisustvo ili odsustvo bitno utiče na svaki aspekt našeg života, a jedan od najbitnih je svakako fiziološki aspekt života. Ti faktori su:

• ishrana
• voda
• vazduh
• Sunce
• fizičke vežbe
• odmor
• uzdržavanje od toksičnih supstanci
• pozitivno stanje duha

Zašto su ovi faktori odlučujući za život svih nas? Pre svega, mnogi od njih su neophodni za održavanje životnih procesa u našem organizmu. Neki od njih zahtevaju aktivno učešće naše volje, odluku da ostanemo istrajni u njihovom sprovođenju i kad ne postoji želja za primenom istih. Najbitnji razlog zašto bi svaki čovek trebalo da ih uvrsti u svoj životni meni je zato što njihova pravilna i uravnotežena primena dovodi do optimalnog stanja čovečijeg organizma – stanja zdravlja. Bez zdravlja nema kvalitetnog i sadržajnog života. Ono predstavlja most koji nas povezuje sa kvalitetnim životom i vodi do ostvarivanje naših životnih ciljeva.

Usvajanje ovih životnih navika predstavlja težak put za savremenog čoveka koji pati od hroničnog nedostatka vremena. Takođe, za mnoge, zdrave navike su dosadne, teške i neprivlačne jer živimo u doba kada je akcenat stavljen na čula i zadovoljenje istih. Mnogi misle da je za zdrav način života neophodna dugačka lista zabrana. Da li je tako? Svaki naš postupak ima uzročno-posledično delovanje u odnosu na nas i našu okolinu. Tako je i sa našim navikama. Kako se ponašamo prema našem organizmu, tako će se i organizam ponašati prema nama. Ako iz ovog ugla posmatramo ovaj prividan problem, shvatićemo da su sve vrste ograda uglavnom tu da nas zaštite od nas samih. Kada bi naši životi postali koračnica koju čine osam gore navedenih koraka, kvalitetan život bi postao realnost naše svakodnevnice. Da li je to moguće ostvariti u betonskoj džungli kojom je čovek, zarad svog prosperiteta i udobnosti, zamenio prvobitno prirodno okruženje u kojem je živeo i nastavao? Ako zaista želimo da osetimo šta je istinski kvalitet života koji će doprineti fiziološkom blagostanju našeg organizma, pronaći ćemo način kako da živimo takav život.

Ishrana

Zdravlje se sve više tretira kao zbir pozitivnih kvaliteta života, a ne samo stanje bez bolesti. Ishrana je, bez svake sumnje, činilac koji najviše utiče na zdravlje jer se čin unošenja hrane konstantno ponavlja tokom celog života³.

Ishrana je jedna od najvažnijih potreba ljudskog organizma. Postoji nekoliko ključnih aspekata hrane koji imaju različite uticaje na ljudski organizam, a to su njena gradivna, energetska, funkcionalna, socijalna, morbogena i terapeutska uloga. Zbirom svih prethodno navedenih uloga hrane dobijamo život u svojoj punoj formi.

Slobodno možemo reći da je jedna od najvažnijih uloga hrane njena gradivna uloga. Hrana utiče na formiranje ćelija, tkiva i drugih sadržaja.

Takođe je važna za rast, održavanje telesnog sadržaja kao i proces regeneracije jer se ovi procesi ne mogu se ostvariti bez iste. Nutritivni sastojak kome je fiziološka uloga pre svega gradivna je protein.

Energetska uloga hrane podrazumijeva stvaranje izvora energije za metabolizam ili aktivnosti. Ugljeni hidrati su glavni izvor energije za sve funkcije tela.

Što se tiče funkcionalne uloge, treba obratiti pažnju na materije koje su neophodne za održavanje i regulaciju životnih funkcija, a to su biokatalizatori i regulatori.

Hrana ima važnu ulogu za odvijanje socijalnog života. Da bismo uspešno izvršavali svoje radne obaveze i bili produktivni, postigli određeni standard i iskusili socijalna zadovoljstva, za to nam je neophodna hrana.

Kolike su naše potrebe za hranom i kada ona može biti opasna za upotrebu? Morbogena uloga hrane nam pomaže da shvatimo kada je nedovoljno unosimo tj. koje su bolesti vezane za ovu pojavu, kao i koje se bolesti vezuju za prevelik unos iste. Ukoliko se hrana ne čuva adekvatno, dolazi do njenog kvarenja. Konzumiranje takve hrane može biti opasno jer dovodi do trovanja organizma koje može imati i fatalan ishod.

Hrana može imati lekovit efekat na organizam pa je zato važna njena terapeutska uloga tj. dijetoterapija.

Dakle, nema nikakve sumnje da je hrana presudna za opstanak čoveka i održavanje životnih funkcija. Pitanje koje se nameće jeste koja hrana je najbolja za čoveka?

Hipokrat, grčki lekar koji se smatra ocem medicine je rekao: “Neka ti hrana bude lek, a lek hrana”⁴.

Evropski kodeks za borbu protiv raka, koji su sačinili eksperti iz svih zemalja Evropske zajednice, preporučuju u petoj tački: “Često jedite voće, sveže povrće i žitarice, bogate biljnim vlaknima”⁵. Da bi proverili ovu tezu proverićemo zdravstveno stanje naroda koji baziraju svoju ishranu na ovim namirnicama u svetlosti naučnih saznanja.

Popisi su pokazali da je 2009. u Japanu živelo više od 40.000 stogodišnjaka. Od toga je na ostrvu Okinava zabeleženo gotovo dvostruko više stogodišnjaka nego na ostalim japanskim ostrvima. Naravno da je način života stanovnika Okinave postao predmet proučavanja. Proučena je najpre ishrana žitelja Okinave, i utvrđeno je da je tamo zastupljenost sojinih proizvoda veća nego bilo gde na svetu, a dosta se koriste i slatki i ljubičasti krompir, šargarepa i paradajz… Takođe, starije generacije se veoma striktno pridržavaju pravila da kada jedete, nikako ne smete da se prejedete. Kada se hrana stavi na sto, treba pojesti 20% manje od onoga što možete ⁶.

Dolina Hunza nalazi se na severu Pakistana blizu kineske granice okružena najvišim planinskim masivima na svetu: Hindukušom i Karakorumom.Tu živi narod koji zbog svoje dugovečnosti i izuzetnog zdravlja privlači pažnju raznih istraživača. Njihov životni vek je 120 godina, a radno su aktivni do 90. Osnovna hrana su im žitarice, a naročito ječam. Od voća, na ovoj nadmorskoj visini, uspeva jedino jedna vrsta kajsije, koju oni leti jedu svežu, a zimi sušenu⁷.

Opšte poznata činjenica da Šerpasi, stanovnici himalajskih visina, poseduju neobičnu fizičku otpornost. Sve ekspedicije na Mont Everest i okolne planinske vrhove oslanjaju se na Šerpase kao nosače. Njihova ishrana je bazirana na krompiru i žitaricama ali koriste i mlečne proizvode i male količine mesa.

Takođe, indijanci otomini koji žive na visoravnima centralnog Meksika prema istraživanju časopisu American Journal of public Health važe za izuzetno zdrav narod. Hrane se uglavnom namirnicama biljnog porekla: pogačama od kukuruza, pasuljem i raznim povrćem. Kod njih gojaznost povišen pritisak i rak su retka pojava.

Ovi primeri jasno pokazuju da je najbolja i najzdravija ishrana za čoveka biljna ishrana uz konzumiranje malih količina namirnica životinjskog porekla ili njihovim potpunim izuzećem uz adekvatnu zamenu. Gore navedeni narodi predstavljaju živ dokaz da način ishrane ima važnu ulogu u fiziološkom aspektu života i važnu osnovu za podizanje kvaliteta istog. Sokrat, grčki filozof izrekao je jednu važnu istinu vezanu za ishranu koja nam treba biti putokaz kako ne trebamo konzumirati hranu i kako bi trebali: “Neki ljudi žive da bi jeli ali ja jedem da bi živeo”⁸. Na nama je odluka kojim putem ćemo krenuti ali trebamo biti svesni da ćemo pre ili kasnije snositi posledice našeg izbora.

Voda

Kod odraslog muškarca voda čini oko 60% telesne mase, dok kod odrasle žene čini oko 55% telesne mase⁹. Voda je jedan od najvažnijih sastojaka ljudskog organizma. Unos adekvatne količine i vrste vode je važan i odlučujući faktor zdravlja, koji je pod našom kontrolom. Kada se govori o zdravlju, ljudi uglavnom misle na unos supstancija koje predstavljaju sinonim zdravlju – hranljive supstance i vitamini , a zaboravljaju da organizam ima potrebe i za tečnošću koja čini 55 do 70% ljudskog organizma. Treba spomenuti da čovek može živeti bez hrane nedeljama, čak i mesecima, dok bez vode vrlo brzo umire, pa stoga voda znači ne samo zdravlje već i život. Voda predstavlja fiziološku reku koja vodi vitalne hranjive supstance na putu metabolizma.

Osnovne funkcije vode u telu su :

• nosi nutrijente i otpadne produkte
• ispunjava ćelijski i i međućelijski prostor
• sudeluje u hemijskim reakcijama
• služi kao rastvarač mineralima, vitaminima i aminokiselinama
• deluje kao štitnik između zglobova
• služi kao ublaživač udara i stresa oka, kičme i posteljice u vreme trudnoće
• pomaže pri regulaciji telesne temperature

Potreba za vodom je svakodnevna potreba. Ona se stalno gubi iz organizma a taj gubitak mora biti nadoknađen konstantno. Onog trenutka kad osetimo žeđ to je prvi znak dehidracije. Dehidratacija ima štetne efekte na ljudski organizam. Ona može uzrokovati gastritis i bol u želucu jer je voda neophodna za stvaranje sluzi koja ima neutrališući efekat u odnosu prema želučanoj kiselini. Takođe, dehidracija se može negativno odraziti na hrskavicu jer ona sadrži mnogo vode. Stepen trošenja hrskavice razmeran je stupnju dehidratacije. Rad bubrega je nezamisliv bez vode budući da oni stvaraju urin u skladu s količinom dostupne vode. Kod manjeg unosa iste i koncentrisanijeg urina veća je pojava peska i kamenca u bubregu a češće urinarne infekcije.

Kako konzumirati vodu na pravi način i iskoristiti sva dobra koje ona sadrži i pruža našem organizmu? Pre svega treba obratiti pažnju na količinu vode koju bi trebalo uneti. To je baza od koje sve polazi i ako grešimo u prvom možda i najvažnijem koraku pravilne upotrebe vode svi ostali koraci neće imati značaj niti potpuni efekat na organizam kao što bi mogli uz odgovarajući unos vode. Preporučeni dnevni unos vode iznosi oko 8 čaša t.j. oko 1,5 -2,5 litre.

Ukoliko postoji ozbiljno oboljenje bubrega treba se posavetovati sa lekarom oko adekvatnog unosa vode. Svi ostali napitci ni hemijski ni fiziološki nisu isto što i voda i ne mogu je nikako zameniti. Količina vode koju bi trebali popiti zavisi od mnogih faktora: telesne mase pojedinca, telesna aktivnost, temperature okoline i ishrane. S porastom mase,

telesne aktivnosti i spoljne temperature raste potreba za vodom. Mehanizam oserćaja za žeđ se smanjuje s godinama. Potrebu za povećanim unosom vode imaju starije osobe. Po preporuci SZO voda je stavljena kao baza piramide ishrane starijih ljudi.

Voda može predstavljati i izvor zdravstvenih tegoba, ukoliko sadrži štetne materije  biološkog, hemijskog ili radiološkog porekla. Zato kao drugi važan korak u pravilnoj upotrebi vode je upotreba čiste i bakteriološki, radiološki i hemijski ispravne vode. Vodu iz javnih vodovoda, kao i mineralne i druge flaširane vode iako podležu strogim proverama njihove ispravnosti i kvaliteta najbolje je prokuvati i sipati u staklene posude koje treba izložiti suncu. Vodu sa dna posude najbolje je ne piti. Ovako pripremljena voda je najzdravija i najsigurnija za konzumirenje.

Vodu kao univerzalni rastvarač ne bi trebalo unositi zajedno sa obrokom jer njome razređujemo želudačnu kiselinu i slabimo je. Najbolje je uzeti 15 minuta pre jela i 1 -2h posle jela zbog procesa varenja. Ona pozitivno utiče na sistem za varenje i sprečava pojavu zatvora.

Voda je neophodno i za telesnu higijenu. Koža je jedan od najvažnijih organa ljudskog tela. Zdravlje ovog organa je nezamislivo bez pravilne unutrašnje i spoljne upotrebe vode. Ona je čini glatkom i svežom. Pri spoljašnjoj upotrebi ona može imati veliku lekovitu moć. Primenom hidroterapije mogu se ukloniti mnoge tegobe i patnje. Ona pospešuje cirkulaciju, opoušta i relaksira ceo organizam. Voda je napitak koga bi trebali više da cenimo i budemo svesni njegovog velikog značaja za naš organizam i zdravlje.

Vazduh

Osnovna uloga respiracijskog sistema je u održavanju konstantne koncentracije respiracijskih gasova, tj O2 i CO2, u organizmu. Uz pomoć ovog sistema, venska krv se oksigeniše, dok se višak CO2, koji je nastao u u procesima metabolizma, odstranjuje iz organizma.

Ovu svoju osnovnu ulogu respiratorni sistem ostvaruje uz pomoć dve pumpe. Jedna od ovih pumpi (sistem pluća i grudnog koša) omogućavaju kretanje vazduha između atmosfere i alveole, dok druga(desno srce) omogućuje cirkulaciju krvi¹⁰.

Ljudska bića mogu živeti više sedmica bez upotrebe hrane i više dana bez konzumiranje vode ali najviše dva ili tri minuta bez vazduha. Savremeni čovek kao da je izgubio svest o značaju vazduha za njegov opstanak i zdravlje.

Umesto da brine o svom životnom okruženju – prirodi on je tendenciozno uništava zarad svojih sebičnih ciljeva. Odavno je na osnovu eksperimenata na životinjama poznato da aerozagađenje dovodi do smanjenja efikasnosti odbrambenih mehanizama pluća i povećava osetljivost na respiratorne infekcije¹¹. Ispitivanja su pokazala da je učestalost rinita veća u oblastima gde je koncentracija sumpor dioksida i čestica visoka. Pojava alergijskog rinita je u koleraciji sa povećanjem koncentracije čestica i azot dioksida u vazduhu. Mnoge studije su utvrdile usku povezanost hospitalizacije zbog oboljenja respiratornog trakta i porasta koncentracije osnovnih polutanata vazduha. Velike epizode aerozagađenja koje su se dogodile u dvadesetom veku ukazale su da kratkotrajna izloženost pojedinim polutantima iz vazduha mogu značajno da utiču na mortalitet od respiratornih oboljenja. Astma i njena učestalost i pojava pogoršanja simptoma, značajno je porasla u poslednjih nekoliko decenija i taj porast se sve više dovodi u vezi sa faktorima životne sredine, pre svega povećanjem aerozagađenja. Povezanost aerozagađenja i karcinoma pluća primećena je još pre pedeset godina ali ova bolest se više vezivala za povezanost pušenja i karcinoma pluća. Kako se zaštiti od ovih negativnih faktora i maksimalno iskoristiti sve dobrobiti vazduha?

Kiseonik kao jedan od gasova od kojih je sačinjen vazduh važan je gas za fiziološke procese čovekovog organizma. Za kiseonik, zahvaljujući kojem je nastao, ali i opstao celokupni živi svet na planeti, fiziolozi tvrde da je “sama suština života”. Pitanje koje se samo nameće ako jedan element ima toliko veliki značaj za život, da li bi on mogao biti i lek za mnoge poremećaje, spas za mnoga stanja i teške poremećaje organizma? Odgovor je svakako potvrdan. Linija koju čine hrana-kiseonik-energija jeste osnova života oko koje se grade i prepliću sve druge funkcije organizma. Iz tog razloga kiseonik nije samo lek kada se pojavi bolest koja remeti tu osnovnu liniju, već je i neophodno preventivno sredstvo u svim životnim periodima prividnog zdravlja, a poremećenog energetskog statusa izazvanog stresom životnih aktivnosti. Što su životne prilike i naš odnos prema sebi lošiji, to je proizvodnja energije manja, a potreba organizma za kiseonikom veća. To je ključ problema sa kiseonikom. Naučna istraživanja su pokazala da se pri sistematskom boravku na vazduhu snižava arterijski krvni pritisak, poboljšava funkcija miokarda i njegovo snabdevanje krvlju, nestaje glavobolja, smanjuje rzdraženje, umor, san postaje čvršći i mirniji, povećava se sposobnost za rad i jača tonus celog organizma.

Kiseonik je neophodan za sagorevanje hrane u našim ćelijama i proizvodnju životne energije. Kad god postoji mogućnost trebalo bi što više vremena provoditi u prirodi. Ovo je posebno važna stavka za osobe koje žive u urbanim sredinama. Potrebno je ispravno i duboko disati uz pravilno držanje tela, ispravljenih leđa, da bi se olakšalo disanje.

Uvek treba udisati duboko ali preko nosa. U nosu vazduh dobija odgovarajuću temperaturu i vlažnost, što je korisno za dalje disanje. Neophodno je da radna prostorija i spavaća soba budu dobro provetreni kako bi što produktivnije obavljali poslovne zadatke i imali kvalitetan odmor i miran san. Konačno, da bi svaka ćelija našeg organizma pravilno funkcionisala, a time i svaki organ obavio svoju funkciju, neophodan je kiseonik. Zbog ogromnog značaja vazduha za život čoveka neophodno je podići svest svakog pojedinca o važnosti borbe za njegov kvalitet i i sprečvanje njegovog zagađenja. Ljudski rod treba konačno shvatiti da borba za čist i svež vazduh je borba za sam život.

Sunce

Sunce je osnovni i najveći izvor energije na Zemlji. Svako živo biće na našoj planeti je zavisno od njega. Biljke koje takođe zavise od sunčeve energije ne bi mogle da se razvijaju i da crpe kiseonik i hranljive elemente iz zemlje bez dejstva istog. Ono ima krucijalnu ulogu u milionima procesa koji se odvijaju u našem svetu. Njegovo prisustvo ili odsustvo znači život ili smrt za celokupan život na planeti jer učestvuje u mnogim važnim procesima bez kojih ne bi bilo moguće održavanje života.

Izlaganje sunčevoj svetlosti je jedan od najvažnijih preduslova za dobro zdravlje i proces lečenja određenih bolesti.

Kako Sunce utiče na fiziološke procese u organizmu? Sunce može imati pozitivne i negativne efekte na organizam. Industrijska revolucija je u mnogome tehnički unapredila našu civilizaciju ali je cena toga previsoka. Generacija ljudi koja trenutno živi na našoj planeti počinje da plaća danak. Efekat staklene bašte, oštećen ozonski omotač su uzrokovali da se globalna temperatura povisi a sve to dovede do klimatskih promena. Naše telo reaguje na te promene koje mogu imati negativne posledice po zdravstveno stanje svih ljudi. Opasnost od opekotina usled izlaganja Suncu, rapidna pojava kožnih bolesti uključujući melanom kao jednu od najopasnijih bolesti koje mogu zahvatiti ovaj organ su samo od neki od negativnih primera izlaganja Suncu. Mnoga sezonska istraživanja su rađena u vezi sa zimskim depresijama, kao sezonskim emocionalnim poremećajem (SAD – Seasonal Affective Disorder). Ona su pokazala da svetlo može uticati na raspoloženje jer organizam proizvodi više hormona melatonina, koji u većim količinama uzrokuje potištenost (depresiju) Stvaranje ovog hormona je manje, ako je čovek izložen sunčevom svetlu.

Koji su pozitivni uticaji sunčeve energije na čoveka?

Vitamin D je izuzetno važan za zdravlje kostiju i zuba, sprečavanje raka, oboljenja kože kao što su psorijaza, bolesti srca i sl. On je ključ za aktiviranje odbrambenog sistema čoveka, a njegov nedostatak zabeležen je kod gotovo polovine populacije na našoj planeti. Najveći deo vitamina D organizam proizvodi kao prirodni nusprodukt kože izložene suncu, pa ga još zovu vitamin Sunca.

Sunčeva svetlost podstiče proizvodnju melatonina što značajno utiče na ritam spavanja kod ljudi. Melatonin se proizvodi noću, dok spavamo, a prestaje da se formira u dodiru sa dnevnom svetlošću. Ljudi koji se ujutru izlažu suncu lako se uspavaju i nemaju problema sa spavanjem. Iz tog razloga se melatonin koristi u lečenju nesanice, sprečava upale, infekcije, čak i raka i autoimunih bolesti, ublažava bol tokom menstrualnog ciklusa.

Serotonin, nerazdvojni pratilac melatonina, takođe poznat kao hormon sreće, stvara se tokom dana, na dnevnoj svetlosti i lako se pretvara u melatonin potrebnim za spavanje. Visok nivo serotonina u organizmu utiče na osećaj sreće i zadovoljstva, spokojnim i koncentrisanijim mislima. Samo sa 15 minuta pravilnom izlaganju suncu postizanje svih ovih benefita.

Sunce daje telu energiju, aktivira krvni pritisak što ubrzava metabolizam tela. U praksi to je osećaj kada nismo umorni, ne osećamo fizički zamor,nismo bez daha ,imamo bolji metabolizam i varenje, jetra i bubrezi rade bolje, jača imuni sistem, reguliše nivo holesterola.

Sunce ima pozitivan uticaj na bolesti respiratornog sistema, kao što su tuberkoloza, oboljenja kože kao što su Lupus vulgaris, gubitak pigmenata u koži.

Ono je važan saveznik u održavanju optimalnog zdravlja i punine života ako se umereno i svakodnevno izlažemo njegovom uticaju.

Fizičke vežbe

Životni tempo savremenog čoveka odvaja ga od ulaganja u sopstveno zdravlje. Sve više vremena ljudi provode u nekoj vrsti pasivnosti npr. udobnosti svoga doma, automobila i sl. ne želeći da pokrenu svoje telo. Čovek je sa napretkom tehnologije toliko ugodio sebi da više ne mora nizašta da se muči . Ovo je doba pasivizacije koja za posledicu ima javljanje mnogih bolesti koje se ne bi ni javile da je čovek fizički aktivan.

Fizičke vežbe bi trebale postati naš svakodnevni ritual zarad očuvanja zdravlja. redukcije bolesti i estetskog izgleda. Umereno i dugotrajno vežbanje utiče i na psihu tako što podiže samopouzdanje i nivo lične inicijative.

Ispunjava nas osećam zadovoljstva jer smo nešto korisno i zdravo učinili za sebe. Redovno vežbanje deluje na telo tako što:

• poboljšava rad srca i pluća
• utiče povoljno na sistolni i dijastolni pritisak
• prevencija bolesti kardiovaskularnog sistema
• smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2
• jača koštano mišićni sistem
• poboljšava odbrambene snage organizma
• unapređuje kondiciju
• estetski oblikuje telo

Naše telo je stvoreno za pokrete. Koliko je pokret značajan za zdravlje tela i uma najbolje možemo videti na primeru osoba sa invaliditetom. U zavisnosti od ozbiljnosti i visine povrede kičmene moždine ovakvi pacijenti nisu u stanju da vrše određene pokrete. Ruka terapeta ili sprava izvode pokret koji oni nisu u stanju izvesti sa jednim ciljem, da pomogne u održavanju zdravlja i kondicije određenog segmenta tela. Pokret dakle ima lekovito dejstvo na ljudski organizam.

Postoje dokazi da osobe koje vežbaju najmanje 4 puta sedmično po 40 minuta smanjuju rizik za kardiovaskularnih bolesti. Ono utiče na smanjenje gojaznosti što ima za pozitivnu posledicu normalnu regulaciju krvnog pritiska. Najbolja fizička vežba koju mogu gotovo svi upražnjavati je pešačenje. Jedna stara izreka kaže: “Svi imamo dva doktora, desnu i levu nogu”¹³. Volja je ključni element koji nas pokreće da fizičke vežbe postanu aktivni deo našeg života. a dobrih motiva imamo na pretek.

Odmor

Jedini mišić ljudskog tela koji je aktivan tokom celog života je srčani mišić. Međutim čak i on ne bi mogao da održava životne procese bez odmora. Srce se odmara između dva otkucaja i taj vremenski interval varira do nekoliko milisekundi., čak i kada je ukupan broj srčanih otkucaja konstantan. Odmor dakle predstavlja važan faktor za održavanje života i potpunog zdravlja. Čovek u proseku jednu trećinu svog života provede u spavanju. Ta fiziološka potreba koja se javlja usled trošne građe ljudsko tela mu pomaže da ga stalno obnavlja i čuva od preranog propadanja istog. Prethodno navedinu vrstu odmora definišemo kao fizički odmor. To je svakako najvažnija vrsta odmora koju bi trebali da disciplinovano praktikujemo ako nam je stalo da pomognemo svom telu kako bi ono pomoglo nama i olakšalo nam život.

Društveni odmor je vreme koje provodimo sa nama bliskim ljudima i porodicom. Takvo provedeno vreme ima pozitivan efekat na fiziološke procese u našem organizmu pa samim tim i zdravlje. Ovako provedeno vreme dokazano snižava nivo hormona stresa. U mnogome pomaže i u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti i drugih ozbiljnih bolesti jer kroz deljenje intimnih detalja našeg života problema, sumnji, briga mi se oslobađamo istih i dobijamo podršku kroz savet ili aktivnu pomoć i utehu.. Karcinom je jedna od najtežih bolesti koja pogađa čovečanstvo, ako često upražnjavamo ovakvu vrstu odmora sigurno da možemo smanjiti šanse za njegovo aktiviranje

Uz srce mozak spada u grupu organa koji su stalno aktivni. Mozak obavlja neke radnje i dok spavamo. Kao i srcu njemu je potrebna jedna vrsta odmora i u svesnom stanju. Mentalno se odmoriti značilo bi privremeno oslobotiti svoj um od složenih misaonih procesa koji zahtevaju energiju i našu celokupnu unesenost i zameniti ih misaonim i drugim sadržajima koji imaju opuštajući efekat. To može biti trenutak samoće ili muzika koja će nas relaksirati – “rupa” u misaonim procesima.

Postoji i duhovni odmor koji mnogi praktikuju tražeći smisao života u vrednostima koje prihvataju verom . Neko je hrišćanin, budista ili musliman itd po svojoj veroispovesti koja u mnogome određuje tok života pojedinca i formu ličnosti. Religiozni ljudi u svojoj veroispovesti pronalaze smisao svog življenja što može pozitivno delovati na psihofizičko zdravlje ili pak proizvesti kontraefekat.

Ako pravilno koristimo odmor naše telo i um će biti na izvoru zdravlja. Osluškujmo svoje telo pažljivo jer nam je najbolji saveznik koji nam može poslati upozorenje kada nešto nije kako treba i kad moramo izmeniti naše ponašanje prema njemu.

Uzdržavanje od toksičnih supstanci

Šta je to zavisnost? Stedmanov medicinski rečnik definiše je kao kao “psihološku i fiziološku zavisnost od supstance ili prakse koja je van voljne kontrole¹⁴. Nije potrebno da se ispune svi kriterijumi da bi određena navika bila okarakterisana kao zavisnost, međutim klasifikacija zavisnosti nije najvažnije pitanje.

Ključ za rešenje ove problematike je da mnoge navike imaju komponente zavisnosti i da će gledanje na naviku kao na zavisnost dovesti do uspeha u odnosu na druge pristupe koji nisu imali uspeha.

Primera radi, osoba koja pojede jednu štanglu čokolade, ali na kraju ipak završi sa pojedenim većim delom čokolade najverovatnije prikazuje zavisnost od čokolade na osnovu tog dokaza nagonskog jedenja.

Ipak kada kažemo zavisnost prva i prava asocijacija je zavisnost koja se vezuje za nikotin, alkohol i upotrebu teških droga. Opšte poznata stvar je da ove supstance uništavaju ljudski organizam i zdravlje pa samim tim i kvalitet života. Pitanje koje se logično nameće zašto ljudi pribegavaju upotrebi ovih supstanci na čijim pakovanjima piše npr za pušenje da “pušenje ubija”. Ako je alkohol zdrav proizvod zašto ga ne smeju koristiti maloletna lica i zašto postoje klinike za odvikavanje od istog. O teškim drogama nije potrebno iznositi neku ozbiljniju argumentaciju da bi se uverili koliko ona preti ljudskom zdravlju i samom životu. Postoje nekoliko odgovora na ovo pitanje. Prvi među njima je da mnogi ljudi ove supstance koriste kao štake kojima žele da olakšaju nepodnošljivost sopstvene realnosti i realnost svarnog lica života. Drugi podležu zavisnostima naivno pod uticajem okoline zarad neke vrste društvenog statusa. Nekima te supstance pomažu da pod njihovim uticaje dožive transformaciju ličnosti sa željom da plene na svoju okolinu. Takođe u procesu lečenja tokom dugotrajne upotrebe ovih supstanci bez pravilnog nadzora ordinirajućeg lekara terapija se može oteti kontroli i izazvati kontraefekat. U sržu svih zavisnosti leži otelotvorena bol sa kojom zavisnik ne može sam da se izbori. Koristeći neke od ovih supstanci pokušava da tu bol uguši.

Koje je rešenje za ovaj velik problem? Pravo rešenje za ovaj problem je osmišljen i ispunjen život sa vrednostima kao što su rad, humanost, sportske aktivnosti i sl. život ispunje ljubavlju prema sebi i ljudima koji nas okružuju.

Pozitivno stanje duha

Da li je moguće da u svetu u kome egzistiramo pored svih problema i napetosti kojima smo svakodnevno izloženi pronađemo duševni mir. Život savremenog čoveka izgleda kao trka za dobitkom. Novac, prestiž, uspeh više nisu stepenice ka boljem i kvalitetnijem životu već su postali smisao života.

Umesto da čovek upravlja stvarima one su počele da uprvljaju čovekom. Kako pronaći balans koji će nam pomoći da živimo jedan miran i srećan život koji će imati pozitivan uticaj i na ljude koji nas okružuju? Bez obzira koliko se to činilo nemogućim u datom trenutku koliko god da je problem velik on ima rešenje. To rešenje često može biti naš stav prema određenom problemu. Ako se ne suočimo sa problemom možemo zapasti u stanje zabrinutosti i stresa koje je glavni okidač nastanka mnogih bolesti.

Takvo stane utiče na naš imuni sistem tako što ga slabi a onda slobodni radikali kao najopasniji neprijatelji našeg organizma stupaju na scenu. Koliko čovek sam može da se odupre nervozi, besu i emocijama koje vode u bolest. Da bi poboljšao kvalitet života svako sebi može pomoći razmišljanjem. Mnoge stvari u životu ne možemo promeniti ali jednu možemo a to je način razmišljanja. Ta promena može promenit i kvalitet našeg života. Koji su efekti pozitivnog razmišljanja?

Pozitivan stav svoj temelj treba da ima u samopouzdanju. Ako imamo veru u sebe i sopstvene sposobnosti lakše ćemo se izboriti sa svim preprekama koje su nam se isprečile. Ako ostanemo pozitivni iako nemamo nijedan razlog za to pozitivne misli će nam omogućiti da se lakše suočimo sa stresom jer ćemo ga doživeti kao izazov a ne kao prepreku. Kad zamenimo negativne misli pozitivnim obezbedićemo preduslov za dobar san, smanjiti napetost mišića i sveobuhvatno poboljšati kvalitet života. Kada otklonimo blokade, barijere i počnemo koristiti um na pravi način na putu smo ka ispravnom donošenju odluka jer ljudi koji misle pozitivno donose bolje odluke. Ta pozitivnost stvoriće nivo energije koju ćemo moći da usmerimo na ostvarenju naših ciljeva. Sve to je ostvarivo uz dobru organizaciju vremena. Ljudi vole pozitivne ljude i vole da im budu priatelji. Što je više dobrih ljudi u našem životu više je onih koji nam mogu pomoći u bezizlaznoj situaciji, više prijatelja s kojim možemo deliti radosti i tuge života.

Mi ne možemo zabraniti mislima da nam prolaze kroz glavu ali možemo im zabraniti da se ugnezde u našoj glavi. Mislimo pozitivno pa će nam i život biti takav jer čovek postaje ono što misli, postaje produkt svojih misli.

“Zdrav čovek ima hiljadu želja. Bolestan samo jednu.” Zdravlje je najveće bogatstvo koje posedujemo. Ono nam daje mogućnost da ostvarimo hiljade želja i zdravih ambicija. Kada ga izgube ljudi bi dali sve što poseduju samo da ga povrate ali nekad može biti suviše kasno. Kako izbeći ovakvu poziciju? Osam odlučujućih faktora su jedini recept za očuvanje zdravlja i pravi ključ za kvalitetan život. Međutim, kako uspešno primeniti ovih osam koraka kad živimo u svetu gde vlada visok stepen zagađenja životne sredine? Pre svega svojim primerom u svom okruženju trebamo se boriti za očuvanje životne sredine. Mi ne možemo birati rodni grad, svoj dom i zemlju u kojoj živimo, sve to dobijamo rođenjem. Kasnije u životu kad odrastemo i postanemo samostalni ljudi i žene, u zavisnosti od mnogih faktora možemo sve to izmeniti. Sigurno da ljudi u prirodnom okruženju mogu u mnogo većoj meri sprovesti svih osam odlučujućih faktora. Međutim, ako ljudi koji žive u gradovima shvate prednosti gore navedenog stila života i osete njegove dobre rodove u svom životu siguran sam da mogu pronaći put ka takvom životu. Ponekad sve zavisi od pojedinca i njegove odluke a ponekad ništa ne zavisi od nas i čini se da su nam ruke vezane. Kojoj god kategoriji pripadali sve što treba da uradimo je da damo sve od sebe za ostvarenje ovakvog stila života i onda možemo biti mirni. Takav stav će nas sigurno povesti tim putem, putem zdravog i kvalitetnog života.

~ Darko Rašeta