Kada kažemo lapsus, većina ljudi odmah pomisli na tv spikere i poznate ličnosti koji pogreše u govoru, a tvorac teorije o ovom jezičkom fenomenu je poznati austrijski psihijatar Sigmund Frojd. Ovaj tvorac psihoanalize smatrao je da omaške u govoru otkrivaju pravu istinu koju je govornik hteo da kaže, ali je ona nesmotreno izgovorena u pogrešnom kontekstu. Često se takve omaške prepričavaju i izvor su komičnih reakcija slušalaca.
Moderna teorija omaški vezuje se za grešku neuronske mereže. Čovek u proseku izgovori oko 150 reči u minuti, što neminovno dovodi do greške jer dolazi do preplitanja brojnih “mreža” iz kojih govor izvire.
Ono što je karakteristika gotovo svakog čoveka je da “meri” reči sagovornika ili analizira ono što je čuo ili pročitao.
Svaki čovek je postao “sudski tumač” koji prevodi govor nekog čoveka, približava ga sopstvenim stavovima, često modifikuje njegovu suštinu, slučajno ili namerno, što na kraju dovodi i do sukoba. Najveća omaška je kad potpuno preformulišemo reči našeg sagovornika i prenesemo njegovo značenje trećoj osobi, jer to može dovesti do konflikta ili gašenja komunikacije.
“Četiri se stvari ne mogu vratiti: izgovorena reč, izbačena strela, protekli život i propuštena prilika,” kaže jedna arapska poslovica.
Ceo naš život je povezan sa onim što kažemo ili prećutimo jer i ćutanje je neka vrsta govora koji može označavati odobravanje ili ignorisanje.
Legenda o Robinu Hudu govori da je bio vešt u streljaštvu. On je jedini lopov koji je pljačkao bogataše da bi bogatstvo razdelio narodu. Reči su poput strela, a još ako “strelac” ume da pogodi u srce i pronađe pravu “žicu,” bol biva veći, sve sa ciljem da se privuče nečija pažnja ili, jednostavno, nanese bol kao vid osvete ili čiste obesti.
Danas se ljudi utrkuju u tome koja će vest dobiti veći broj čitalaca, koristeći se uglavnom otrovnim strelama kako bi privukli čitalačku masu.
Dok život curi poput peska u peščanom satu, umnogome su ga obojile naše reči. One mogu biti mostovi,“slatkiš” koji nudimo zarad neke dobiti, istina, uteha koja donosi spokoj, inspiracija ili vatra kojom palimo sve mostove iza sebe.
Mnoge prilike su propuštene jer nismo umeli da kažemo prave reči u pravom trenutku. Mnogo prijatelja je izgubilo kontakt, jer su njihove reči začepile njihova srca, sprečivši da iz njih potekne ljubav.
“Pravih se reči uvek kasno setim, odgovor znam kad ostanem sam”. U pravom trenutku i na pravom mestu pretvori misli u prave reči koje, kada budu izašle iz tvog srca, mogu doneti tebi i drugima mir, sreću i prosperitet.
Jedna reč pravi razliku, zato stavi stražu kod svojih usta da ne bi izgubio sate, ponekad i dane u kajanju.
~ Darko Rašeta