Nada je osećanje koje subjekt (osoba) oseća kada veruje da će se stvari koje su izvan njegove kontrole odvijati na način koji će dovesti do ostvarenja neke njegove važne želje.
Nada je neadekvatno osećanje u svim situacijama u kojima bi subjekt mogao nešto da poduzme kako bi doprineo ostvarenju svoje želje.
Međutim, ukoliko je ostvarenje želje iznad subjektove moći, odnosno ukoliko je on već preduzeo sve što je bilo u njegovoj moći, tada je nada adekvatno osećanje.
Budući da se nada tiče budućnosti, a pod pretpostavkom da ljudi nikada ne mogu sa sigurnošću znati kako će se stvari u budućnosti odvijati, razlika između realistične i lažne nade je relativna.
Postoji niz situacija u kojima nadanje i očekivanje imaju direktnu uzročno-posledičnu vezu s budućim događjima. Jedan od takvih primera je odnos između nadanja i duševnog i psihičkog stanja subjekta(osobe). Oboleli koji se nada da će ozdraviti ima veće šanse da ozdravi. Slično je i sa uzimanjem nekih lekova koji imaju daleko veće dejstvo ukoliko subjekt očekuje i nada se da će mu oni pomoći. Brojna istraživanja su pokazala da ovaj placebo efekt nije ni malo zanemarljiv, tako da je čak promenjena metodologija savremenih farmakoloških istraživanja.
Subjekt, u svojoj relaciji prema budućnosti, može zamišljati kako pozitivan, tako i negativan ishod. Izgleda da je upravo sposobnost da se bude svestan oba moguća ishoda najfunkcionalnija pozicija subjekta.
Zabrinutost, koja proističe iz očekivanja negativnog ishoda, i nadanje, koje proističe iz očekivanja pozitivnog ishoda, zajedno doprinose predviđanju buduće stvarnosti i pripreme za nju.
Kada osoba zanemari jedan od ovih ishoda, tada postaje optimista ili pesimista.
Optimista, koji negira negativni ishod, gubi funkciju osećanja zabrinutosti, tako da postaje potpuno nepripremljen kada stvari krenu neželjenim tokom.
Pesimista, koji se priprema za negativan ishod, u stvari, sebe sprečava da se razočara ili da očajava, jer time što aktivno zamišlja najgore ima utisak da ga ništa ne može iznenaditi. Međutim, on samo kontroliše stepen svog očajanja.
Osećanje nade je jedini oslonac za koji se može uhvatiti biće koje se nađenu tragičnim okolnostima koje ga prevazilaze. Tada želja može postojati samo u obliku nade, a to znači da bićenkoje veruje u budućnost i buduće ostvarenje svoje želje i svojih životnih vrednosti može lakše očuvati svoj identitet.
Autor: dr Zoran Milivojević
~ iz knjige “Emocije”