Kad je prvi čovek svesno počeo da posmatra svet oko sebe i istražuje svoju okolinu, ubrzo je morao doći do saznanja da jedino sebe ne može videti. Od tog trenutka on počinje da se pita kako da zadovolji svoju potrebu i želju da ugleda svoj lik i spozna sebe u celosti. Danas su ogledala svuda oko nas.
Ona su postala simbol naše potrebe da budemo lepi, ali važe i za dekorativni detalj u životnom prostoru i radnom okruženju. Njih čak možemo da nosimo svuda sa sobom, jer se čovek dosetio da ih napravi i u minijaturnim dimenzijama.
Ogledalo uvek objektivno odražava naš izgled, ono nam dosledno pokazuje istinu, svidela se ona nama ili ne. Ogledala kriju jednu veliku pouku koja, ako je primenimo u svom životu, može biti tajna našeg napretka i sreće. Elbert Habard je rekao sledeće: “Ako želiš da te ne kritikuju onda ne radi ništa, ne govori ništa, budi ništa.”Bez preterivanja možemo reći da su svi veliki ljudi koji su hodali ovom planetom bili nešto upravo zato što su bili spremni da prihvate objektivnu kritiku i rade na sebi.
Drugi nas često bolje vide nego mi sami sebe. Oni mogu da budu naša ogledala i pomoći nam da saznamo ko smo mi zapravo i kakvi smo. Ako smo spremni da čujemo istinu koju nam ta “ogledala” pokazuju i da korigujemo sebe i svoje stavove, bićemo na putu napretka.
Ogledalo je naš najveći kritičar, ali sigurno i pravi “prijatelj” jer nam uvek govori istinu, a mi tu istinu možemo iskoristiti da ispravimo sebe najbolje što možemo.
Mahatma Gandi je rekao: “Dobro je da se ponekad pogledamo tuđim očima. Koliko god se trudili – nikada ne možemo da sagledamo sebe u potpunosti, posebno našu tamnu stranu. To ćemo uspeti samo ukoliko se ne ljutimo na naše kritičare, već uzmemo u obzir sve što nam se kaže.”
Dakle, ne zanemarujmo naša “ogledala”!
~ Darko Rašeta