Možemo da posmatramo životinje koje žive danas i da znamo šta vole da jedu, kako se razmnožavaju, i da li žive u rupama u zemlji ili u gnezdima visoko na drveću.
Daleko je teže utvrditi iste te činjenice, ako ne postoje živi primerci koji bi se mogli posmatrati.
Kada su fosili dinosaurusa prvi put pronađeni, predložene su mnoge ideje u vezi njihove prirode. Bilo je poznato malo činjenica, pa su sve ideje izgledale podjednako dobre.
Godine 1922, načinjeno je veliko otkriće. U oblasti Flejming Klifs u pustinji Gobi (u Mongoliji) pronađena su jaja dinosaurusa. To su bila jaja prilično malog, 2 metra dugog dinosaurusa zvanog Protoceratops. Naučnici su konačno znali da su bar neki dinosaurusi polagali jaja.
Majka Protoceratops je polagala jaja u gnezdo koje je bilo malo više od rupe u zemlji. 20 cm duga jaja su bila izduženog oblika, poređana u krugu i usmerena od centra kruga. Preko 30 jaja je pronađeno u svakom od nekoliko gnezda. Možda je više ženki delilo isto gnezdo. Mladi dinosaurusi su verovatno ostajali veoma blizu svog doma dok su odrastali, jer su fosili svih veličina – od tek izleglih do odraslih pronađeni u blizini gnezda.
Možemo da nađemo fosilne dokaze o roditeljskoj zaštiti mladih. Pronađeni su fosilni ostaci odraslog protoceratopsa u zagrljaju u smrtonosnoj borbi sa mesojedom velociraptorom.
U Montani je 1978. godine došlo do veoma interesantnog otkrića. Pronađeno je gnezdo dinosaurusa u kome su nađena ne samo fosilna jaja, već i kosti fosilizovanih mladunaca. Ti mladunci su bili preko 90 centimetara dugi i 30 centimetara visoki. Veruje seda su bili oko mesec dana stari. Dinosaurusu koji je položio ta jaja je dato ime Maiasaura što znači “dobra majka gušter”. To su bili veliki, do 9m dugi, biljojedi, kljunati dinosaurusi.
Dinosaurusi Maiasaura su odgajali svoje bebe u obdaništima. Gnezda su bila blizu jedna drugih, oko 7m udaljena, tako da su roditelji mogli da pomažu jedni drugima u čuvanju beba. To nisu bila mala gnezda kakva prave kokoške. To su bile humke od zemlje prečnika 180 do 210cm. Majka Maiasaura bi skupila zemlju na gomilu, a zatim u sredini izdubila 90 cm duboku rupu u obliku činije. Nijedno od jaja nije moglo slučajno da ispadne iz tako dubokog gnezda! Smatra se da bi majka prekrila gnezdo vegetacijom i pustila da sunce i biljke u truljenju zagrejavaju jaja.
Krokodili danas inkubiraju svoja jaja na isti način. Majka Maiasaura je najverovatnije ležala pored gnezda kako bi čuvala svoje bebe od grabljivaca i kako ih drugi dinosaurusi ne bi slučajno nagazili.
Veruje se da, pri izleganju, bebe nisu bile dovoljno razvijene da napuštaju gnezdo i same love hranu. Majka Maiasaura je donosila hranu mladima do jedne ili dve godine starosti.
Mladunčad je rasla toliko brzo – od 40 do 150cm za samo godinu dana – da neki naučnici veruju da su možda bili toplokrvne životinje. Kako se sprovodi više istraživanja, ideje i teorije o dinosaurusima se menjaju. Ranije su svi verovali da su svi dinosaurusi bili hladnokrvni i tromi, naročito kada je temperatura bila niža. Sada, kako naučnici detaljnije istražuju anatomiju dinosaurusa, pronalaze neke sličnosti između dinosaurusa I savremenih sisara.
Neki naučnici sada smatraju da su možda lovili u grupama, živeli u kolonijama, i bili veštiji, brži i pokretniji nego što se ranije verovalo. Međutim, pokušaji otkrivanja ponašanja na osnovu fosila su teški i sumnjivi.
Autor: dr Djuen Giš