Orionu čovek mora da se divi. Moćan je, veličanstven i lep. Zbog svojih sjanih zvezda i veličine lako se uočava na nebu. Poznat je od davnina, pa ga i Homer pominje u Ilijadi. Orion spada u najstarija sazvezđa.
Lakše ćete prošetati ovim sazvezđem ako znate njegovu helensku predstavu. Stari Grci su u njemu videli snažnog lovca koji u jednoj, uzdignutoj, ruci drži veliku batinu, a u drugoj štit. Trup lovca markiran je sa četiri sjajne zvezde. To su a, k, b i g, a tri zvezde d, e, i z u sredini čine pojas lovca. Tik iznad pojasa prolazi nebeski ekvator. Pojas je inače usmeren ka zvezdi Sirijus koja se nalazi istočno, ka horizontu (ili ispod njega).
U ramenu sa uzdignutom rukom nalazi se već pomenuta a Oriona, džinovska zvezda koja ima i lično ime: Betelgez. Betelgez je promenljiva zvezda – nepravilna i pulsirajuća. Promena njenog sjaja je utvđena 1836. godine. Njen spektralni tip je M2 Ib, a njena magnituda iznosi oko 0,45. To je ogromna zvezda, supergigant. Njen prečnik je veći od Sunčevog, po nekim procenama, čak 1000 puta. Kad bi se nalazila na mestu našeg Sunca obuhvatila bi prostor skoro do Jupitera, a mi bismo se nalazili gotovo u samom njenom centru. Kad je u maksimumu svetli kao 14000 Sunca! Od nas je udaljena 427.5 svetlosnih godina.
Desno od Betelgeza, u drugom ramenu lovca nalazi se Belatriks, g Oriona. Svoje ime ova zvezda je dobila u srednjem veku. Bellatrix je latinska reč, a znači ratnica. Spektralni tip Belatriksa je B2 III. Ratnica ima magnitudu 1,64, a od nas je daleko 243 svetlosne godine.
Stari arapski astronomi dali su beti (b) Oriona originalno ime: Rigel, što zanači gigantova noga. To je ogromna zvezda plavkasto-bele boje, spektralnog tipa B8 Ia. Od našeg Sunca Rigel je sjajniji, pazite sad, 57 000 puta! Daleko je od nas, srećom, 772,9 svetlosnih godina. Prividni sjaj ove zvezde je 0,18, a na njenoj površini vlada temperatura 12 000K. Vrlo blizu Rigela, na 9″ nalazi se jos jedna Orion zvezda 6,7m. Rigel pripada asocijaciji u Orionu.
Saiph ili k Oriona ćete teže uočiti od ostalih velikih zvezda Oriona. Ona je nešto manjeg sjaja (2,07m) i blizu je horizonta pa njeni zraci prolaze kroz debele naslage Zemljine atmosfere što joj umanjuje vidljivost. To je plava zvezda, B0 5Ia spektra. Od nas je daleko 721,6 svetlosnih godina.
Ipak su zvezde pojasa najatraktivnije. Prva od njih tri, ona na zapadu pojasa, je Mintaka, d Oriona. Zapravo reč “mintaka” i znaci pojas. Naziv su joj dali stari arapski astronomi. Njena magnituda je 2,25m, ali joj se svetlost menja u periodu od 5,7 dana pošto je to promenljiva zvezda (eklipsna). Njen pratilac je plavičasta zvezda 6,7m udaljen 52,8″. Njen spektralni tip je O9.5II, a od nas je dosta daleko, 916,2 svetlosne godine. I Mintaka je član asocijacije.
Biserna niska, arapski Alnilam, (e Oriona) je naziv srednje zvezde Orionovog pojasa. To je ogromna zvezda. Od Sunca je sjajnija 40000 puta, ali magnituda joj je svega 1,69m jer se Alnilam nalazi daleko od nas. Svetlosnom zraku je potebno 1342,2 godine da stigne do nas što znači da ovu zvezdu danas vidimo onakvu kakva je bila u vreme rane Vizantije. Plave je boje, a njen spektralni tip je B0 La.
Alnitak je takođe arapska reč i označava pojas odnosno kaiš, a u astronomiji to je z Oriona, treća zvezda Orionovog pojasa. Njena magnituda je 1,74, a nalazi se 817,4 svetlosne godine daleko od nas. Spektralni tip ove zvezde je O9.5 lb. Ima jedan razlog zašto volim da pogledam ovu zvezdu. U njenoj blizini nalazi se čitav niz maglina, a među njima je i ona čuvena, Ngc 2024 zvana Konjska glava. Naravno, ako pogledate ka ovoj zvezdi nećete videti ništa naročito jer su magline suviše daleko i suviše sitne za golo ljudsko oko.
Ispod pojasa Oriona po tradiciji stoji mač. Mač je česta meta osmatranja astronoma kako profesionalnih tako i amatera jer tu leži fantastična Orionova maglina. Vidljiva je i golim okom, ali za pravo uživanje potreban vam je strašno jak teleskop. I ne zaboravite, Orionova maglina je mesto gde se rađaju zvezde.
Izvor: opušteno.rs