“Školjka periska, simbol Jadrana i druga po veličini na svetu, ugrožena je zbog parazita koji je poslednjih godina uništio njenu populaciju u drugim morima.”
Ova vrsta školjke ima ljušturu u obliku krila, stvara crvene bisere nalik suzama i niti koje zovu morskom svilom Sredozemlja. Te niti su pokazatelj zdravlja morske sredine.
Ova školjka kao da je alarm koji je Bog postavio u dubine morske da upozori najvećeg parazita u svemiru – neodgovornog, grešnog čoveka da pripazi na svoje ponašanje.
Planeta Zemlja je kao školjka periska. Doduše, nije druga po veličini u Sunčevom sistemu, ali zajedno sa Suncem čini par koji stvara i održava život.
Njenu ljušturu čine atmosfera i magnetno polje. Ozonski omotač napada “parazit” koji preti da je uništi, a onda Zemlja postaje laka meta za meteore kojih je sve više u njenom okruženju. Taj parazit je zagađenje.
Magnetno polje iz nekog razloga slabi, a samim tim i odbrana od štetnih kosmičkih zračenja, što može biti opasno po ljudsko zdravlje.
Nikada u životu nisam sreo čoveka koji namerno uništava svoj dom. Naprotiv, svi ljudi, u skladu sa svojim mogućnostima, ulažu u obnovu i održavanje doma, mesta u kome provode najviše vremena tokom svog života.
Tako ujedno brinu i o svom potomstvu i prenose im ga u nasleđe kako bi imali siguran i dovoljno udoban život.
Planeta Zemlja je naš zajednički dom. Umesto da ga čuvamo i tako dozvolimo sledećim generacijama da uživaju u njemu, mi ga svesno “rušimo” ciglu po ciglu, svako na svoj način. Posledice takvog ponašanja svi osećamo.
Školjka periska proizvodi crvene bisere nalik suzama. Isto je i sa našom planetom. Ona “plače”.
Sve njene bisere – harmoniju biljnog i životinjskog sveta – narušili smo nemilosrdnim uništavanjem i istrebljivanjem zarad koristi i lagodnijeg ili “ukusnijeg” života.
Svi mi imamo maske – ljušturu. Neki je ulepšavaju i toliko ulažu u nju, što nije u svojoj suštini loše, ali zaboravljaju ono bitnije, odakle sve polazi – karakter.
Koji imaju obličje pobožnosti, a sile su se njene odrekli. (2 Timotiju 3,5)…
Tu i leži problem ovog sveta. To je polazna tačka propadanja školjke periske – naše planete i one prave na dnu Jadrana.
“Ti moraš biti promena koju želiš videti u svetu.”
Proces nastajanja bisera za školjku je bolan, ali za takvu unutrašnju lepotu se vredi boriti.
Izgradimo karaktere kao što školjka gradi biser. Kad god neko otvori ljušturu našeg bića, neka u njoj nađe biser koji će mu dati razlog da nastavi dalje, razlog da on pravi svoje “bisere”.
Gradeći sebe i svoje karaktere sačuvaćemo školjku perisku, našu planetu i onu koja krasi Jadrasko more.
~ Darko Rašeta