“Jezik je najvažniji znakovni sistem koji je nastao s čovekom i na njemu počivaju i mnogi drugi sistemi znakova, kao i ljudska civilizacija u celini”. Postojanje jezika i sve njegove funkcije ukazuju da je komunikacija nasušna potreba čovekova koja hrani njegov duh što ukazuje da je život složeniji nego što mislimo.
Najvažnije jezičke funkcije su:
- saznajna
- kulturna
- simbolička
- estetska
- religiozna…
Govor je prvi pratilac jezičke funkcije. Modulacija glasa, ton, mimika, gestovi su mostovi koji čine da komunikacija bude obojena emocijama bez kojih je nezamisliva.
Govor svojom dinamičnošću, ličnim pečatom poruke, emotivnošću komunikaciju pretvara u umetnost koja smisaono ispunjava strane u dijalogu ako su vešti s rečima i emocijama.
Cilj komunikacije je prenos unutrašnjeg doživljaja, stava ili pak deljenje informacija, bitnih ili nebitnih.
Postoji interpersonalna komunikacija – licem u lice. Živimo u vremenu kada je takva komunikacija gotovo isparila. Ljudi gledaju lica jedni drugih uglavnom preko ekrana pokušavajući da ostvare prisnost koja je nemoguća bez prijateljskog dodira ili topline prostorije koja povezuje sagovornike.
Komunikacija može doneti i probleme jer čovek je komplikovano biće. Poverenje se dugo gradi, ali se često preko noći izgubi. To ne znači da trebamo graditi zidove zbog nekih ljudi koji su loši, već trebamo pažljivo birati one koje puštamo u naš život.
Čovekov karakter određuje kvalitetet komunikacije. Agresivnost, pasivnost, fleksibilnost su tipovi komunikacije iza kojih stoje isti takvi tipovi ljudi.
Asertivna komunikacija je tip komunikacije koji jezičku funkciju uzdiže do savršenstva. Kazati ono što misliš na takav način da ne povrediš sagovornika je karakteristika zrelih ljudi.
Komunikacija koja najviše ispunjava čoveka je na relaciji Bog – čovek. On je nama ostavio svoju reč – Bibliju kroz koju priča sa nama, a mi naše srce ostavljamo Njemu u molitvi.
Reči imaju moć. Upotrebi tu moć na slavu Bogu i na radost ljudima oko sebe.
Autori: M.S.
~ D.R.