Sneško Belić je skulptura od snega i predstavlja čoveka u simpatičnom, pomalo smešnom prikazu i obliku. Uglavnom ga prave deca uz podršku najbližih članova porodice.
Pravi se od snega tako što se formira više “lopti” – ogromnih grudvi – koje su sve manje kako dolazimo do glave snežnog čoveka.
Od odevnog materijala koriste se kapa i šal, dok neki stavljaju dugmiće kao ukras njegovog belog “mantila”. Oči i usta se prave od kamenčića, a nos od šargarepe.
Grančicama stvaramo ruke ovom najomiljenijem zimskom “stvorenju”.
Prema jednoj legendi iz SAD, prvi Sneško Belić napravljen je u saveznoj državi Viskonsin početkom 19. veka.
Za vreme kraljice Viktorije božićne karte i čestitke bile su ukrašene Sneškom Belićem.
Jedno je sigurno, niko ne može biti siguran ko je izmislio dečijeg junaka zimskog dela godine jer on ima jednu veliku manu – brzo se topi i nestaje.
Za razliku od Sneška Belića, mi znamo ko je stvorio prvog čoveka.
“I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga; muško i žensko stvori ih.” (1. Mojsijeva 1, 27)
Bog je oblikovao čoveka od praha zemaljskoga, dao mu dah života i čovek je postao duša živa. Tako smo nastali mi Zemljani.
Čoveku nije bio dovoljan raj, nije bio srećan što poseduje večni život, hteo je da bude kao Bog, a završio je kao Sneško Belić.
Izgubio je večni život svojim nepromišljenim ponašanjem i ishitrenim odlukama, postao ograničen vremenom, prostorom i smrtnim telom. Njegova vitalnost se topi vremenom, baš kao što se Sneško Belić istopi usled toplijeg vremena.
“Dana godina naših svega ima do sedamdeset godina, a u jačega do osamdeset godina: i sam je cvijet njihov muka i nevolja; jer teku brzo, i mi odlijećemo.
Ko zna silu gnjeva tvojega i tvoju jarost, da bi te se kao što treba bojao?
Nauči nas tako brojiti dane naše, da bismo stekli srce mudro.” (Psalam 90, 10-12)
Život brzo prolazi, smenjuju se datumi, godišnja doba, kazaljke jure, ne staju.
Svi smo mi nekome Sneško Belić, razlog zbog kojeg voli život na ovoj hladnoj planeti gde preovladava zima u svoj svojoj surovosti.
Kažu da su hladni ljudi teški, ali one koje je najteže voleti su oni kojima je ljubav najpotrebnija.
Najhladniji “čovek” ovog sveta – Sneško Belić – donosi najviše topline oko srca gde god da se pojavi. Kakve li ironije!
Šta je sa nama ljudima? Jesmo li toliko ohladneli da niko u nama ne može pronaći izvor radosti?
Jedan snežni čovek nam šalje poruku. Na “severu” vlada zima, ali ti možeš u toj hladnoći biti razlog da neko pronađe kutak mira i radosti, kutak Sneška Belića.
~ Darko Rašeta