Holandski slikar Vinsent Van Gog, postimpresionista, spada među najpoznatije i najuticajnije ličnosti u istoriji zapadne umetnosti. Za nešto više od jedne decenije stvorio je oko 2.100 umetničkih dela, uključujući oko 860 uljanih slika, od kojih većina datira iz poslednje dve godine njegovog života. Njegovi pejzaži, mrtva priroda, portreti i autoportreti odlikuju se smelim bojama i dramatičnim, impulsivnim i izražajnim pоtezima četkice koji su doprineli razvoju moderne umetnosti.
Van Gogove slike suncokreta su među njegovim najpoznatijim. Naslikao ih je u Arlu, na jugu Francuske, 1888. i 1889. godine. Vinsent je na velikom platnu naslikao ukupno pet slika suncokreta u vazama, koristeći samo tri nijanse žute boje. Na taj način je pokazao da je moguće stvoriti sliku sa brojnim varijacijama jedne boje, bez ikakvog gubitka izražajnosti. Slike suncokreta imale su poseban značaj za Van Goga, one, po njegovim rečima simbolizuju zahvalnost.
Vinsent je želeo da bude prepoznatljiv po suncokretima
Cveće je, kao i kod mnogih slikara tog doba, dominiralo i na Vinsentovim slikama mrtve prirode. Međutim, on je to radio malo drugačije od ostalih. Oprobao se u slikanju raznog cveća, ali je na kraju odabrao suncokret. Njegove kolege, slikari, smatrali su da je suncokret, možda, pomalo grub i nejasan za slikanje. Ali to je upravo ono što se Vinsentu dopalo, a posebno suncokret zbog njegovih semenki. Suncokreti su postali glavni motiv na njegovim slikama.
Vinsent je znao da su njegove slike suncokreta posebne. I drugi su to znali.
Pet različitih verzija Suncokreta u vazi
Prva serija Suncokreta koja je nastala u Parizu, karakteristična je po tome što se suncokreti nalaze na podu, dok su na slikama druge serije koje su nastale u Arlu, suncokreti u vazama, po čemu je Vinsent postao poznat u svim krajevima sveta. Ali ono što je manje poznato je da je on napravio više verzija ovih slika. Ovih pet umetničkih dela sada se mogu naći u muzejima širom sveta, od Tokija do Amsterdama.
Pored ovih pet poznatih verzija Suncokreta, naslikao je još dve verzije, od kojih je jedna u privatnom vlasništvu, dok je druga slika, nažalost, izgubljena tokom Drugog svetskog rata.
Eksperimentisanje bojama
Vinsent je počeo da slika cveće kako bi eksperimentisao bojama. Jedan od razloga je i dobra prodaja ovih slika. Kada je Vinsent u Parizu video sveže živopisne slike impresionista, poželeo je da i on u svoj rad unese više boja.
Na početku, na njegovim slikama mrtve prirode dominiraju tradicionalne boje, ali Vinsent kasnije sve više radi na isprobavanju mnogo jačih kontrasta boja.
Simbol zahvalnosti
Vinsent je želeo da kombinuje dve verzije Suncokreta sa Ženom koja ljulja kolevku, portretom koji je napravio kao omaž utešnoj majčinoj figuri. Ove dve slike zajedno čine triptih. Dva suncokreta, ‘žuti paneli’ pojačavaju boje portreta. Triptih u celini simbolizuje zahvalnost.
Izvor: https://alternativna.com