Stalno sam se pitao gde je to kad prestaje strah? Kako dospeti tamo? A onda sam jednoga dana, sedeći u parku, gledao dete koje se ljuljalo na ljuljaški, veselo i nasmejano bez ikakvog straha da će pasti.
Pogledao sam bolje, i video oca koji je stajao iza deteta, spreman da “reaguje” ako nešto krene na loše. Dete je to znalo i verovalo je ocu. Zato je tako bilo bezbrižno.
