O, da, mi ćemo biti u lancima i nećemo biti slobodni, ali ćemo onda, u velikoj našoj tuzi, ponovno vaskrsnuti, za radost, bez koje čovek ne može živeti, a Bog postoji, jer Bog daje radost, to je njegova velika povlastica. Gospode, samo kad bi se čovek rastopio u molitvi!
Biram da budem čovek…
Da oprostim, da zaboravim loše, a zapamtim lep gest.
Da priznam kad pogrešim i kažem onu najtežu reč – izvini…
Osećam se bolje kao čovek.Zbog ponekog dobrog dela i lepe reči,
čak i ako mi suprotna strana ne uzvrati.
Nema veze… lepše je ovako…
Divan je osećaj kada legneš noću u krevet i lako zaspiš,
jer nema tamnih utvara da te progone zbog zlih dela.
Čista savest je od neprocenjive vrednosti.
~ F.M. Dostojevski