Biram da budem čovek…
Da oprostim, da zaboravim loše, a zapamtim lep gest.
Da priznam kad pogrešim i kažem onu najtežu reč – izvini…
Osećam se bolje kao čovek.Zbog ponekog dobrog dela i lepe reči,
čak i ako mi suprotna strana ne uzvrati.
Nema veze… lepše je ovako…
Divan je osećaj kada legneš noću u krevet i lako zaspiš,
jer nema tamnih utvara da te progone zbog zlih dela.
Čista savest je od neprocenjive vrednosti.
~ F.M. Dostojevski