Na času ateizma u jednoj školi u ne tako dalekoj prošlosti, jedna učiteljica je rekla deci: “Deco, vičite u nebo – nema Boga!”
Učiteljica je primetila kako jedan dečak jevrejin stoji, ćuti i ne sluša njen predlog. Prišla mu je sa pitanjem koje je ljutito prelazilo preko njenih usana: “ Zašto ćutiš?”
Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i sve što je u meni sveto ime Njegovo.
2 Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i ne zaboravljaj nijedno dobro što ti je učinio.
3 On ti prašta sve grehe i isceljuje sve bolesti tvoje;
4 Izbavlja od groba život tvoj, venčava te dobrotom i milošću;
5 Ispunja dobrim želje tvoje, ponavlja se kao u orla mladost tvoja.
Vest koja je svojevremeno šokirala veliki deo naučne zajednice. Postoji samo jedan naučnik u istoriji koji je bio nazvan „ikona ateizma“ i „šampion ateizma“ – dr Entoni Flu. Pred brojnim kamerama dr Flu je izjavio: „Sazvao sam ovu konferenciju za štampu da vas obavestim da sam postao religiozan. Pod pritiskom jasnih i nedvosmislenih naučnih činjenica morao sam da prihvatim da Bog postoji“.
Slavni prirodnjak Čarls Darvin proveo je poslednje godine života razbijajući glavu pokušajima da reši enigmu koja ni dan danas nije u potpunosti rasvetljena. Njegovim rečima – ovaj „krajnje uznemirujući fenomen” ugrozio je Darvinov najveći doprinos nauci: teoriju evolucije.
U knjizi Poreklo vrsta, objavljenoj 1859. godine, Darvin je izneo teoriju evolucije koja funkcioniše „samo kroz očuvanje i akumulaciju malih nasleđenih modifikacija koje su od koristi po biće.”
Med i proizvodi od meda spadaju u najpoznatije prirodne lekove od davnina. Ljudi su ih koristili za lečenje mnogih bolesti, za jačanje organizma, oporavak posle povreda ili teškog rada i kao hranu. Med je jedna od najkompletnijih namirnica, kada je u pitanju podmirivanje dnevnih potreba za vitaminima, mineralima i oligoelementima.
Fjodor Mihajlovič Dostojevski (rus. Фёдор Михайлович Достоевский) je bio ruski pisac ukrajinskog porekla. Kao romanopisac, novelista i publicista svrstava se u red najznačajnijih pisaca u istoriji. Rođen je 11. novembra 1821. godine u Moskvi, a umro je 09. februara 1881. godine u Sankt Petersburgu.
Zbog čega nam je ponekad toliko teško da budemo srećni? Ako izuzmemo loše okolnosti i stvari na koje apsolutno ne možemo da utičemo, ostaje nam jedino da pogledamo duboko u sebe i otkrijemo uzrok naše nesreće.
Mnogi psiholozi smatraju da se recept za uspeh krije u menjanju tri posebno loše navike, kojima defakto sabotiramo svoju šansu da budemo srećni. Otkrijte u nastavku o kojim navikama je reč.
„Gradimo previše zidova, a premalo mostova“ – rekao je svojevremeno Isak Njutn.
Isak Njutn je bio engleski fizičar i matematičar, a danas važi za jednog od najvećih naučnika svog doba. Svojim otkrićima u oblastima optike, kretanja i matematike, postavio je temelje moderne fizike. Svoja istraživanja je započeo po ugledu na Kopernika, Keplera, Galilea, Dekarta, i mnoge druge poznate naučnike.
