Jedan od najpoznatijih tornjeva na svetu se nalazi u Pizi. U čemu je tajna planetarne popularnosti ove građevine, kada je to, zapravo, samo zvonik katedrale kojih ima svuda u svetu? Da li je njegova lepota vanvremenska, ili je još nešto drugo u pitanju?
Toranj se dugo gradio, od 1173. do 1350. godine, dakle skoro 200 godina.
Angažovan je Borneo, čuveni arhitekta toga vremena, a krajnji rezultat njegovog poduhvata su tri sprata za 12 godina.
Tokom dugog perioda izgradnja ove građevine je bila više puta obustavljena; čak tri puta, dok je jedna pauza trajala čak 100 godina.
Toranj u Pizi je preživeo i ideju rušenja tokom Drugog svetskog rata, jer su se Nemci bojali snajperista. Puka sreća je sačuvala ovaj toranj od uništenja.
Visok je oko 56 metara, težak 14 hiljada tona. Ima ukupno 12 spratova.
Ključ njegove popularnosti nije nijedan gore navedeni podatak već strukturna iskrivljenost. Izabran je potpuno pogrešan tip zemljišta – močvarno područje prepuno gline – za izgradnju ovakvog tipa objekta.
Temelj je bio plitak – svega tri metra. S obzirom na to da je reč o tornju, od starta je bio predodređen da bude to što danas jeste i što ga čini popularnim – krivi toranj u Pizi.
Svako od nas je vizionar svog života. Da bismo ostvaril svoje ideje i projekte, ponekad uključujemo ljude od “poverenja”- “arhitekte” – poznate ili manje poznate da, “zidaju” naše ideje; biraju zemljište, svrhu naše životne građevine, i oslanjamo se na građevinske radnike da će završiti naš projekat u predviđenom roku.
Vrlo često sve se završi kao toranj u Pizi – ne onako kako bi trebalo, kvalitetno i sigurno.
Koju pouku nosi u sebi ovaj toranj za sve nas?
Nemoj prepustiti svoje tornjeve nikom, budi učesnik, a ne posmatrač u izgradnji svog života.
S druge strane, ako i nastanu neke nepopravljive greške na našoj građevini, ne treba očajavati, več ih pretvoriti u naše prednosti, jer će tvoj zvonik, možda, slušati i gledati sa divljenjem.
~ Darko Rašeta