“Nekada je život imao ukus… Majčinog pekmeza, ribizla, kompota od jabuka iz bašte. Zagrljaja i čekanja pisama od voljene osobe.
Nekada je život imao miris… sena, hleba, pečenog krompira iz vrta ispečenog u šporetu. Vrta s cvećem pod prozorom.
Nekada je život bio boje… suncokreta, žitarica i crvenog maka. Boje tih jednih očiju, ljubavi i istine. Nekada je život bio iščekivanje… na voz, pismo, susret. Dodir ruku, šetnje i razgovore do zore.
Nekada je život imao zvuk… gitare, cvrkuta ptice, žuborenja reka i potočića. Zajedničkih koraka, lupanja srca, i voljenog glasa. Nedostaje mi to “nekada”… kad je majka nosila kecelju i maramu, a pod skromnim krovom vladala je ljubav i poštovanje.
Nedostaje mi to “nekada”… kad je deda ložio vatru u zoru kako bi nam bilo toplo, a drugom čoveku bio je važan čovek. Sve mi to danas fali i uvek će nedostajati.”
~ nepoznat autor