Vilijam Vilberfors rođen je davne 1759. godine, pa ipak dela ovog predivnog čoveka nastavljaju da žive kroz ovaj tekst i kroz sve one koje je svojom vizijom i delima dotakao.
Kada bismo morali da svedemo čitav život ovog čoveka u jednu rečenicu, verovatno bi se najbolja formulacija njegove ličnosti ocrtala u sledećim rečima – čovek koji je promenio svet.
Godine 1780. postao je predstavnik Jorkšira u Engleskom parlamentu, međutim to nije ispunilo njegov nemirni duh koji je tražio luku mira koja se očigledno nije nazirala na moru njegovog života.
Godina 1785. je godina kada se “rodila” duhovna gromada od čoveka kakvog ga mi danas znamo.
U razgovoru sa prijateljima koji su ispovedali hrišćansku veru počinje da shvata važnost Svetog pisma koje postaje njegov glavni udžbenik života.
Proučavanje Svete reči dovelo ga je do podnožja krsta na Golgoti. Isus Hristos koji visi na krstu sa raširenim rukama – kojima kao da grli svet i prašta svojim dželatima – oborila ga je s nogu.
Velika dilema se javila u njemu, da li nastaviti političku karijeru ili se posvetiti svešteničkom pozivu i posvetiti život Bogu i ljudima.
Vilijam Pit, njegov najbolji prijatelj i budući premijer Engleske, usmerio je njegov životni put u pravom smeru pravim savetom – “Zašto ne bi radio obe stvari, služio Bogu kroz politiku”?
Malo je takvih koji bi mogli spojiti nespojivo – politiku i duhovnost, ali na sreću svih nas i sveta u kome živimo, Vilijam Vilberfors je uspeo.
“Svemogući Bog je pred mene stavio dve velike stvari: zabranu trgovine robljem i reformaciju ponašanja.” To je bila njegova misija, njegov život.
“Tako ogromna, tako užasna, toliko nepopravljiva izgleda poročnost trgovine, da je moj um bio potpuno zgrožen, zato sam za ukidanje ropstva. Neka posledice budu kakve budu, ja sam od ovog trenutka rešen da se neću smiriti dok ne ostvarim njeno ukidanje.”
Koliko je bila teška borba ovog čoveka najbolje odslikavaju reči Džona Veslija:“Dragi gospodine, ukoliko te nije božanska sila podigla, ne vidim kako možeš uspeti u tvom veličanstvenom poduhvatu suprostavljanju gnusnoj ljudkoj zlobi. Ako te nije Bog podigao baš za ovu stvar, istrošiće te mnoštvo neprijatelja koje će sam đavo inspirisati, ali ako je Bog s tobom ko ti šta može?”
Borba za ukidanje ropstva je bili duga i iscrpljujuća. Trajala je od 1787. do 1833.
Svega tri dana posle donošenja zakona o Ukidanju ropstvu Vilijam Vilberfors je zaspao u Gospodu – upokojio se.
Hristos je ustao posle tri dana iz svog groba, dok se Vilijam posle tri dana od ukidanja ropstva oslobodio sveg tereta koji mu je bio na leđima celog života i zaspao, čekajući dan kada će ga Gospod vaskrsnuti da bude u krugu večnih na Zemlji, što već jeste, ali i na nebu.
~ Darko Rašeta