Izbornik Zatvoriti

Zakopano blago

            Istinsko blago

Svi volimo da “kopamo”, a nekima je to i posao. Svaki čovek nađe neko “blago”, pre ili kasnije, a sve u zavisnosti od vrste “zemljišta” po kojem kopa.

Blago može imati globalnu, opšteprihvaćenu ili individualnu vrednost.

“Alat” koji nam je Bog dao da bi nam olakšao potragu za zakopanim blagom su um, emocije, instinkt, talenti, porodica, prijatelji, njegova brižna ruka i Reč, i sve ovo nas štiti i “pokazuje” najbolji put do zakopanog blaga.

Priča o prosjaku i strancu je “iscrtana” mapa  koja nas vodi do tog blaga koje će nahraniti naše duhovne i telesne potrebe.

“Više od trideset godina prosjak je sedeo pokraj puta. Jednog dana naišao je neki stranac.

Imaš li malo sitniša? – promrmljao je prosjak, automatski ispruživši staru kapu.

Nemam ništa, odgovorio je stranac.

Tada ga je upitao:

Na čemu to sediš?

Ni na čemu, odgovorio je prosjak. To je samo neka stara kutija. Sedim na njoj otkako pamtim.

Jesi li ikada zavirio u nju? – upita ga stranac.

Nisam, odgovori prosjak. A i čemu? Ničega nema u njoj.

Ipak, pogledaj unutra, bio je uporan stranac.

Prosjak je uspeo odmaknuti gornju stranicu. Zapanjen, u neverici i zanosu, uvideo je da je kutija ispunjena zlatom.”

Na putu prema Emausu, selu koje je udaljeno oko 11 km od Jerusalima, koračala su dva čoveka čije su sve lađe potonule.

Mislili su da su pronašli “zakopano blago”, blago pored kojeg su sedeli, upijali njegov sjaj, hranili srca njegovom neprolaznom vrednošću.

Ono im je nekako izmaklo iz ruku, nestalo iz vidokruga, ostalo zakopano u srcu zemlje. Zapravo, to blago je imalo samo individualnu vrednost jer nije bilo priznato od većine tadašnjeg sveta.

Poneki čovek je poslušao tog “stranca” koji mu je otvorio oči da pronađe blago koje nije daleko ni od jednog čoveka na planeti.

“A potom javi se na putu dvojici od njih u drugom obličju, kad su išli u selo.

I gle, dvojica od njih iđahu u onaj dan u selo koje beše daleko od Jerusalima šezdeset potrkališta i zvaše se Emaus.

A oni govorahu među sobom o svima ovim događajima. I kad se oni razgovarahu i zapitkivahu jedan drugog, i Isus približi se, i iđaše s njima. A oči im se držahu da Ga ne poznaše.

A On im reče: Kakav je to razgovor koji imate među sobom idući, i što ste neveseli?

A jedan, po imenu Kleopa, odgovarajući reče Mu: Zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nisi čuo šta je u njemu bilo ovih dana?

I reče im: Šta? A oni Mu rekoše: Za Isusa Nazarećanina, koji beše prorok, silan u delu i u reči pred Bogom i pred svim narodom; kako Ga predadoše glavari sveštenički i knezovi naši te se osudi na smrt, i razapeše Ga?

A mi se nadasmo da je On Onaj koji će izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treći dan kako to bi. A uplašiše nas i žene neke od naših koje su bile rano na grobu, i ne našavši tela njegovog dođoše govoreći da su im se anđeli javili koji su kazali da je On živ. I idoše jedni od naših na grob, i nađoše tako kao što i žene kazaše, ali Njega ne videše.

I On im reče: O bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše proroci! Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da uđe u slavu svoju? I počevši od Mojsija i od svih proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu pismu.

I približiše se k selu u koje iđahu, i On činjaše se da hoće dalje da ide. I oni Ga ustavljahu govoreći: Ostani s nama, jer je dan nagao, i blizu je noć. I uđe s njima da noći.

I kad seđaše s njima za trpezom, uze hleb i blagoslovivši prelomi ga i dade im. Tada se njima otvoriše oči i poznaše Ga. I Njega nestade.

I oni govorahu jedan drugom: Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo?

I ustavši onaj čas, vratiše se u Jerusalim… ”
(Mk 16.12; Lk 24.13-33)

Bog je postao stranac na ovom svetu, “zlatna kutija” koja nije daleko ni od jednog čoveka.

Zapravo, mi sedimo na Njemu, nesvesni da imamo blago nadomak ruke. Propadamo tražeći blaga koja su prolazna i koja nemaju večnu vrednost.

On nas drži u svom naručju šaljući nam “strance” koji su Njegov glas buđenja.

Postoji jedno blago koje je bilo “zakopano” u srcu zemlje zbog tebe i mene. Tražili su ga svi u grobu, ali ga nisu našli.

Isus Hristos je ustao iz mrtvih, dajući nama šansu da kroz Njega i mi steknemo večnost.

Danas, ako glas Njegov čujete, ne budite drvenastih srca…” (Jevrejima 3,15)

~ Darko Rašeta

Share
Posted in Blog, Religija i život