“Prljava, stara reko, moraš li nastaviti da se uvijaš
Da tečeš u noći?
Ljudi su tako zauzeti, od toga mi se vrti
Svetlo taksija je suviše jako
Ali meni ne trebaju prijatelji
Dokle god zurim u zalazak Sunca u Waterloo-u
Ja sam u raju
Svaki dan gledam na svet sa svog prozora
Ali prohladno, prohladno je veče
Zalazak Sunca u Waterloo-u je baš fin
Terry se sastaje sa Julie, u stanici Waterlooo
Svakog petka uveče
Ali ja sam tako lenj, ne bih da lutam
Ostajem kod kuće noću
Ali se ne bojim
Dokle god zurim u zalazak Sunca u Waterloo-u
Ja sam u raju
Svaki dan gledam na svet sa svog prozora
Ali prohladno, prohladno je veče
Zalazak Sunca u Waterloo-u je baš fin
Milioni ljudi se okupljaju poput muva oko metroa Waterloo
Ali Terry i Julie prelaze reku
Gde se osećaju sigurnima
I ne trebaju im prijatelji
Dokle god zure u zalazak Sunca u Waterloo-u
Oni su u raju
Zalazak Sunca u Waterloo-u je baš fin.”