“Kad bih imao jednu malu, malenu kućicu. Kad bih u njoj imao jedan mali tepih i kad bi sve to bilo moje.
Sto, mastilo, polica
I na prozorima moje zavese.
I na polici kad bih imao svoje knjige.
Kad bih imao jednu malu, malenu kuću
I u njoj ženu koja bi me bez para volela…
I kad bi ta žena bila moja.
Ma gde i u ma kom mestu bilo,
Kad bih malu, malenu kuću našao,
Dovoljan bi bio jedan mali tepih,
Dovoljan, pa čak i suvišan.
Ma gde, u ma kom gradu bilo,
Bilo bi dovoljno da imam policu i svoje knjige,
Ženu koja me ne voli zbog para,
To bi bilo dosta, čak i suviše.”
~ Dževdet Kuderk Solak, 1907.