Nemački pisac Bertold Berht, po mom mišljenju, dao je najbolju definiciju inteligencije. “Inteligencija nije u tome da ne pravimo greške, već da što pre uvidimo kako da ih pretvorimo u nešto dobro”.
Na ovoj definiciji počiva celokupan plan spasenja ljudskog roda. Bog je taj plan osmislio još u večnosti u slučaju pobune stvorenja protiv Tvorca – Golgotsko brdo i svirepi krst na kome je Pilat krunisao Hrista produženim rukama svojih vojnika, tim trnovim vencem i natpisom po proviđenju: “Car Judejski”.
Bog je zamislio kosmos i život u njemu kao pečat njegovog savršenstva. To savršenstvo je imalo jednu “manu” – slobodnu volju koju je Bog dao svakom stvorenju.
Bog nije napravio grešku, jer stvorenja bez slobodne volje bila bi robotizovana tj. bez integriteta.
Stvoritelj je uvideo slabost takvog koncepta stvaranja koji počiva na ljubavi, ali ljubav je najjača sila u svemiru i počiva na žrtvi.
Zloupotreba slobodne volje se desila, plan koji bi grešku stvorenja pretvorio u nešto dobro je ispunjen, čeka se njegova finalizacija – dolazak Gospoda Isusa Hrista na oblacima slave.
Svakog čoveka definiše neka vrsta inteligencije koja se ogleda u njegovom životu. Ona se može razvijati, gušiti ili primeniti i to u dobre, ali nažalost, češće u one najgore moguće svrhe.
Postoji jedno stvorenje koje luta okeanima ovog sveta. Možda je neka vrsta žalosnog simbola kuda je pobuna protiv Boga odvela i životinje.
Padom u greh srušio se koncept ljubavi, a na scenu je bukvalno izleteo koncept – “dok jednom ne smrkne, drugom ne svane”.
Kitovi ubice su najsurovija bića koja postoje na ovoj planeti. Zašto tako mislim?
Sopstvenu inteligenciju nisu iskoristili samo da bi preživeli, već da bi mučili one koje love u svom lancu ishrane.
Inače lovinu traže vešto u grupama. Dok jedni prave buku u daljini, drugi tiho krstare do plićaka.
Toliko su razradili veštinu lovljenja da čak ulaze u plićak koji nije naklonjen velikim životinjama poput njih. Talas im je odskočna daska do žrtve na obali, ali i povratna karta u vodu.
Najčešće love foke. Nikad neću zaboraviti trenutak kada sam ugledao kitove na televiziji kako se igraju beživotnim telom foke – simpatičnog brkice sa glatkim telom i licem koje izaziva simpatiju u srcima svih nas.
“Kada bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svetom, umrli bi od straha” – jedna je od najpoznatijih misli čuvenog nobelovca Ive Andrića.
Bez Boga čovek je samo papagaj koji ponavlja ono što je već zapisano u prirodi i našem DNK lancu.
Postoje dva puta kako da iskoristiš svoju inteligenciju – na blagoslov drugima i sebi, a na slavu Bogu; ili propadljivu slavu, bogaćenje na račun drugih i nanošenje bola svemu što diše.
Izbor je u tvojim vijugama; umotaj ih poput tepiha da budu lepo uvijene i razvijene, a posle taj svečani “tepih” prostri drugima da hodaju po njemu i osete se bitnim i svrsishodnim.
Upotrebi inteligenciju na dobrobit svih oko tebe jer je to i tvoj put prosperiteta čiji će se sjaj preneti u večnost.
~ Darko Rašeta