Mesec je hladno nebesko telo koje je prekriveno kamenjem i prašinom, ali ipak uspeva da sija u toku noći. Kako je to moguće?
“Mesec ne može da sija sam od sebe, on reflektuje svetlost koju na njega baca Sunce. Iako nam se čini da Mesec jako sija, pogotovo kad je pun i kad je noć bez oblaka, ipak to je samo oko 12 procenata svetlosti koja se od Sunce preko Meseca reflektuje ka Zemlji.
Da nema toliko kamenja i prašine na svojoj površini, Mesec bi u toku noći sijao istom jačinom kao i Sunce, samo ipak ne bi mogao da reflektuje i tu toplotu koju ima Sunce.”
Mi ljudi smo poput Meseca, postali smo “hladno nebesko telo” koje ne odašilje toplotu svom okruženju.
Sve prave vrednosti zatrpali smo kamenjem i prašinom, a naša površina – ljudska ljuštura je puna kratera jer pravimo rupe umesto mostova usled grube i neljudske komunikacije.
Mi ne možemo sami od sebe da reflektujemo svetlost na nečijem životnom nebu, potrebno nam je “Sunce” da reflektujemo istu. Potrebna nam je glatka površina bez kamenja i prašine kako bi bili reflektori sa punim sjajem.
Ko je Sunce na nebu tvog života?
Što je veća zvezda ka kojoj si okrenut veća i lepša će biti tvoja svetlost i biće manje tame u tvom okruženju.
Okrenimo se Bogu jer On jedini može učiniti da naša srca zasvetle punim sjajem na radost onih oko nas. Čovek koji zna gde putuje i čemu teži je kao Mesec na noćnom nebu – sija.
~ Darko Rašeta