Nemački pisac Bertold Berht, po mom mišljenju, dao je najbolju definiciju inteligencije. “Inteligencija nije u tome da ne pravimo greške, već da što pre uvidimo kako da ih pretvorimo u nešto dobro”.
Na ovoj definiciji počiva celokupan plan spasenja ljudskog roda. Bog je taj plan osmislio još u večnosti u slučaju pobune stvorenja protiv Tvorca – Golgotsko brdo i svirepi krst na kome je Pilat krunisao Hrista produženim rukama svojih vojnika, tim trnovim vencem i natpisom po proviđenju: “Car Judejski”.
Od blastociste do trenutka kada se u porodilištu začuje plač novorođene bebe prođe devet meseci. Majušni život razvija se postepeno, a njegov čudesni razvoj roditelji radoznalo prate na UZ prilikom kontrolnih pregleda.
Svaki pokret bebe se pažljivo posmatra uz osmeh i neku vrstu brige koja se sve više i više razvija kroz ceo život. Malo dete – mali problemi, veliko dete – veliki problemi.
Koštano zglobni sistem je sistem koji čini oslonac za celo ljudsko telo. Kada majka pusti dete da izađe iz njenog malog stančića u veliki svet, do prvih koraka prođe godinu dana jer su kosti i kukovi nedovoljno razvijeni.
Psi su oduvek važili za verne i odane čovekove prijatelje. Jedan pas je nedavno ovo uvreženo mišljenje potvrdio.
Na severoistoku Turske jedna slatka kuca svraćala je punih šest dana do bolnice u nadi da će ugledati najomiljenije lice koje su njene oči upijale ceo život, lice svog gazde.
Bončuk – perla (pravi biser među stvorenjima) je ime ženke mešanca o kojoj priča svet, a njen ponosni vlasnik Kemal Sentruk (68).
Strpljenje je jako važno.
Ono je osnov od koga sve polazi. Svako ima neku želju, ali ostvari je samo onaj koji strpljivo gradi okolnosti do njenog ostvarenja.
Sigurno ste čuli da ako ugledate zvezdu padalicu i poželite želju, kad tad doživećete njeno ostvarenje.
Prilikom duvanja svećica na rođendanskoj torti postoji običaj da se slavljeniku kaže: “Poželi nešto, zatvori oči, ugasi sve svećice i ne kaži nikom svoju želju, jer će se samo tako ostvariti”.
Kada kažemo lapsus, većina ljudi odmah pomisli na tv spikere i poznate ličnosti koji pogreše u govoru, a tvorac teorije o ovom jezičkom fenomenu je poznati austrijski psihijatar Sigmund Frojd. Ovaj tvorac psihoanalize smatrao je da omaške u govoru otkrivaju pravu istinu koju je govornik hteo da kaže, ali je ona nesmotreno izgovorena u pogrešnom kontekstu. Često se takve omaške prepričavaju i izvor su komičnih reakcija slušalaca.