“A druge godine carovanja Navuhodonosorova usni Navuhodonosor san, i uznemiri mu se duh i san ga prođe. I reče car da dozovu vrače i zvjezdare i gatare i Haldeje da kažu caru san njegov. I dođoše i staše pred carem. I reče im car: usnih san, i uznemiri mi se duh kako bih doznao što sam snio. A Haldeji rekoše caru Sirski: care, da si živ dovijeka! pripovjedi san slugama svojim, pa ćemo ti kazati što znači. A car odgovori i reče Haldejima: zaboravio sam; ako mi ne kažete što sam snio i što znači, bićete isječeni i kuće će vaše biti buništa.
Često tokom večernjih šetnji prolazim pored Instituta za neonatologiju. Sinoć vidim jedan prozor, u prizemlju, otvoren. Ljubičasta svetlost obasjala sobu i inkubator u kojem se jedno malo ljudsko biće bori za život. Pored njega jedna mlada žena sedi na stolici i zamišljeno gleda. Majka… Koliko je njoj teško… Pomolih se dragom Bogu da im pomogne, da bude sa njima.
Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i sve što je u meni sveto ime Njegovo.
2 Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i ne zaboravljaj nijedno dobro što ti je učinio.
3 On ti prašta sve grehe i isceljuje sve bolesti tvoje;
4 Izbavlja od groba život tvoj, venčava te dobrotom i milošću;
5 Ispunja dobrim želje tvoje, ponavlja se kao u orla mladost tvoja.
