“Moja majka je umrla pre nego što sam uspeo. Sećam se da sam imao oko deset godina kada smo živeli u stanu na zadnjem spratu. Bilo je mnogo hladno. Sa ulice su me stalno zvali drugovi da izađem sa njima. Ali majka mi nikad nije dala. Bio sam strašno ljut na nju, svađao sam se i vikao, a ona je ćutala. Tako mi je spasila život jer svi ti momci više nisu živi. Ona nije htela da se družim sa njima. E vidite, zato sam sada ja ovde i razgovaram sa vama. Sve je vrlo jednostavno, zar ne? Ali mi to brzo zaboravimo…”
~ Al Paćino
(akvarel – Rašeta Darko)
Pablo Pikaso je jednom rekao: “Dajte mi njegove cipele, a ja ću nacrtati čoveka”. Postoji mnogo cteža i slika patrijarha Pavla, što govori samo jedno, da je on bio čovek u pravom smislu te reči.
Patrijarh Pavle važio je za dobrog i skromnog čoveka. Bio je poznat i po tome da je voleo da pešači i koristi gradski prevoz.