Cveće gleda u nebo tražeći Sunce i kišu kad mu treba.
Raste iz zemlje, ali se izdiže iz nje.
Čovek beži od Boga koji je postavio Sunce, ne natapa srce njegovim rečima i blagoslovima da bi se uzdigao ka Njemu, već se čvrsto vezuje samo za Zemlju.
Pod čempresima tamnim, uz jednu poljsku rijeku, Kô smoren putnik sam ležô U rujnom kukurijeku. iz modre visoke raži Grličin čuo se glas; U zlatu večernjeg sunca Svaki je rudio klas.
“Nerviranje nikome nije pomoglo. Onaj koji štedi svoje živce, štedi i živce drugih.
Od pristojne količine ušteđenih živaca može se sačiniti jedna harmonija, ili dve manje harmonije. Ja lično volim jednu konkretnu harmoniju” – rekao je Johan Sebastijan Bah.
