1 Bože, Bože moj! Zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mog, od reči vike moje?
2 Bože moj! Vičem danju, a Ti me ne slušaš, i noću ali nemam mira.
3 Sveti, koji živiš u pohvalama Izrailjevim!
4 U Tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i Ti si ih izbavljao.
5 Tebe prizivaše, i spasavaše se; u Tebe se uzdaše, i ne ostaše u sramoti.
Svi volimo da “kopamo”, a nekima je to i posao. Svaki čovek nađe neko “blago”, pre ili kasnije, a sve u zavisnosti od vrste “zemljišta” po kojem kopa.
Blago može imati globalnu, opšteprihvaćenu ili individualnu vrednost.
“Alat” koji nam je Bog dao da bi nam olakšao potragu za zakopanim blagom su um, emocije, instinkt, talenti, porodica, prijatelji, njegova brižna ruka i Reč, i sve ovo nas štiti i “pokazuje” najbolji put do zakopanog blaga.
Nijedna scena u istoriji kinematografije nije bila toliko komplikovana za snimanje kao poznata trka kočijama Bena Hura u režiji Vilijama Vajlera (William Wyler) 1959.godine.
Specijalno za potrebe snimanja ove zahtevne scene izgrađena je imitacija rimske arene, a njena gradnja je trajala čak godinu dana. Učestvovalo je 15.000 statista koji su imali priliku da daju svoju emociju koja je kanalisana na fantastičan način.
A Jakov otide od Virsaveje idući u Haran. I dođe na jedno mjesto, i ondje zanoći, jer sunce bješe zašlo; i uze kamen na onom mjestu, i metnu ga sebi pod glavu, i zaspa na onom mjestu.
I usni, a to ljestve stajahu na zemlji a vrhom ticahu u nebo, i gle, anđeli Božji po njima se penjahu i slažahu;