Često odlazim u ulicu detinjstva
kroz koju sam davno
nosila pune džepove snova i nade
Moja ulica daruje mi mir,
spokoj i topao zagrljaj
kao stari dobri drug
uvek tu kad ti treba
Moja je ulica meni oaza lepote
u surovom svetu borbe
za ljubav, hleb, za sutra…
Hodam po poznatoj kaldrmi,
mirišem poneku nestašnu ružu
procvalu preko stare kapije
Dotaknem poneki poznat prozor,
osetim nepromenjeni mir starih kuća
ravnodušnih na sva zbivanja,
dostojanstvenih kao stara dama
Sednem na neku klupu,
zatvorim oči,
dodirnem u mislima stare snove
i stare nade,
i ćutim, ćutim dugo…
~ B. Rakić