Načičkane otvorene “konzerve” u kojima se prodaje voće i povrće uvek su me rado privlačile. Pitate se kakve su to konzerve koje su otvorene? Načičkane i naslagane – to već nije neuobičajeno. Šta ćemo sa rokom trajanja? Sve što je konzervirano, a otvori se, mora se brzo pojesti. Ključno pitanje je koliko je zaista zdrav taj vešto spakovan artikal produžene svežine. Međutim, ja ne govorim o tim konzervma, već o tzv. piljarnicama, “konzerviranim” tezgama koje su poređana jedna pored druge.
Ljudi koji rade u njima uglavnom su preprodavci tj. vešti trgovci među kojima neki privlače mušterije dosetkama i vešto zbijenim šalama. Naravno, ne treba generalizovati… Uvek postoje i dobri ljudi, ali ih je sve manje. S jednim takvim sam dugo bio prinuđen da razmenjujem šale, iako su često bile samo na moj račun. Otišao sam dalje i pokušao da budem čovek kad je bio u bolnici i kupovao na njegovoj tezgi dok ga je menjao prijatelj. Jednog dana kada se vratio, shvatio sam da to nije više isti čovek. Umrla mu je majka, a bolnica i ko zna šta još, ubacile su u ljušturu tog čoveka neku drugu ličnost. Jednog dana opet sam pokušao da uđem u njegov svet preko jagoda, ali sve što je on umeo da mi ponudi je svet gorčine. Rekao mi je da jagode uzimam iz ugla, ne iz sredine. Kada sam krenuo da ih uzimam sa kraja, rekao je da ne moram baš tako. Umoran od ispunjavanja želja upitao sam ga: “Da li biste onda Vi hteli da mi odaberete”? On je odgovorio: “Ne želim da prljam ruke”. Nastavio sam da kopam po svetu jagoda shvatajući da je svet ovog čoveka daleko od mojih dobrih pobuda i želja da mu makar malo olakšam evidentnu muku. U tom momentu nailazi žena i moli ga da joj odabere jagode. Odgovorio je potvrdno. Dok sam ja pazio da mu ne oštetim jagode, on nije pazio na svoj jezik pa je rekao: “Evo samo da Dare završi.” Tog trenutka sam shvatio da sam meta ka kojoj on ispaljuje svu svoju gorčinu i bes, meta ka kojoj prazni svoj bol. Ljubazno sam se okrenuo ka gospođi, ponudio joj kesu jagoda koju je prihvatila iskolačenih očiju, svesna da nije ispoštovala elementarnu kulturu – da sačeka svoj red. Prodavac je ostao u čudu otkrivajući samo jednu stvar, da mu je otupela ljudskost. Prolazim pored njega, tražim tragove onog starog čoveka u kome je bilo nečeg, ali toga nema.
Živi umiremo.
~ Darko Rašeta