Dođe riječ Gospodnja Joni sinu Amatijevu govoreći: Ustani, idi u Nineviju grad veliki, i propovijedaj protiv njega, jer izađe zloća njihova preda me. A Jona usta da bježi u Tarsis od Gospoda, i sišav u Jopu nađe lađu koja iđaše u Tarsis, i plativ vozarinu uđe u nju da otide s njima u Tarsis od Gospoda.” (Knjiga proroka Jone 1, 1-3)
Knjiga proroka Jone jedna je od najuzbudljivijih biblijskih knjiga. Pravo je čudo da nije doživela neku ekranizaciju jer njen zaplet i raspelet drže pažnju čitaoca što je siguran pokazatelj da bi doživela uspešnu ekranizaciju.
Prorok Jona je čovek koji je odbio da posluša Boga i odnese vest pokajanja Ninevljanima. Smatrao je da oni ne zaslužuju milost, već samo pravdu. Iz čistog revolta spakovao je “kofere” u želji da pobegne od Gospoda i njegovih planova.
Na tom putu Bog mu je slao “vetrove” koji su trebali da ga vrate na pravi kurs. Bio je izbačen sa lađe, progutala ga je velika riba, čak mu se i bundeva “zamerila”.
Da li je Bog kršio princip slobodne volje sa Jonom ili je u pitanju bila neobično uporna ljubav koju je iskazao prema ovom čoveku bukvalno jureći za njim?
Bog pušta i dopušta slične stvari i u našim životima, životima običnih smrtnika. Naša životna lađa je stalno pod udarom vetrova koje Bog dopušta ne bi li shvatili da idemo u pogrešnom smeru. Tu su i “prijatelji” koji nas izbacaju s lađe u more ne bi li utišali buru.
Kita bi uporedio sa problemima koji nas stalno “jedu” svakog dana dok Bog ne zapovedi da nas “izbljuju” na površinu.
Imamo i mi “bundeva” kojima se Bog koristi da pokaže koliko smo tvrdoglavi i koliko je oproštaj važan. Oprostiti se može onom ko shvata grešku, treba svakom pružiti objašnjenje i onda sve prepustiti Bogu.
Svi smo mi Jona.
~ Darko Rašeta