Nijedna scena u istoriji kinematografije nije bila toliko komplikovana za snimanje kao poznata trka kočijama Bena Hura u režiji Vilijama Vajlera (William Wyler) 1959.godine.
Specijalno za potrebe snimanja ove zahtevne scene izgrađena je imitacija rimske arene, a njena gradnja je trajala čak godinu dana. Učestvovalo je 15.000 statista koji su imali priliku da daju svoju emociju koja je kanalisana na fantastičan način.
Ovalni teren gradilo je nekoliko hiljada radnika tokom većeg dela godine na jednom kamenolomu.
Staza kojom su se kretala spektakularna trkačka kola bila je prekrivena sa 36.000 tona peska koji je donet sa mediteranskih plaža.
Plan snimanja ove scene se razvijao godinu dana dok se nije upisao na filmsku traku. Trebalo je obučiti konje i kočijaše. Čak četiri meseca treneri su strpljivo radili kako bi sve bilo dovedeno do perfekcije. Životinje su bile pažljivo negovane, a tim su činili veterinar, remenar i 20 konjušara.
Glavni glumci, Čarlton Heston (Ben-Hur) i Stiven Bojd (Mesala), bili su zamenjeni kaskaderima u opasnim scenama ove trke, mada su morali i sami naučiti da upravljaju kočijama jer se pojavljuju u najbitnijim momentima.
Jedan od razloga zašto slava ovog filma ne bledi je trud koji je uložen da bi ga milioni gledali iz udobnih fotelja. Jedini “specijalni efekat” koji možemo videti u filmu je magija ljudskog napora da stvori nezaboravan film.
U današnje vreme, za ovakvu scenu bilo bi potrebno nekoliko dana, eventualno par nedelja da bude snimljena. Umesto statista od krvi i mesa, majstori specijalnih efekata bi ubacili u kadar 15.000 statista za koje bi se gledaoci svi do jednoga zakleli da su pravi ljudi.
Arena koja je bila građena čitavih godinu dana uz mnogo prolivenog znoja bila bi napravljena kompjuterskom iluzijom u naučno-fantastičnom roku. Tone peska, betona i svih pratećih delova arene zamenili bi programi i šifre koje neko vešto piše. a čiju informaciju mi gledamo kao spektakl.
Drugi razlog zašto mnogi ovaj film smatraju najboljim u istoriji kinematografije je gluma. Usudio bih se da kažem da glumaca u ovom filmu nije bilo jer takvu izvedbu je moguće pružiti samo ako protagonisti veruju u priču koju “pričaju”.
Mogli su pokleknuti pod pritiskom ili se uljuljkati veličinom filmskog projekta kojeg su bili svesni prilikom svake klape, ali ostali su pribrani i fokusirani.
Treća, možda i ključna stvar zašto je ovaj film tako veliki jeste to što on priča priču o Najvećem koji je ikada hodao prašnjavim putevima ovog sveta, iako je bio car svemira.
Spustio se iz nebeskih dvorova zamenivši odore i krunu, obožavanje i slavu pocepanim haljinama i trnovim vencem.
Isus Hristos je u ovom filmu prikazan kao ni u jednom do tada i od tada do sada. Svi filmovi o Isusu Hristu imaju u sebi neku vrstu lične poruke reditelja gledaocima, ali ovaj Isus priča nepristrasnu i objektivnu priču o sebi koja otvara vrata svačijeg srca jer je istinita.
Njegovo lice nikada ne vidimo, ali vidimo ga u očima protagonista i uticaju koji je izvršio na njih i njihove živote.
Večita tema svih umetnika, filozofa i teologa je da opišu Isusa Hrista četkom, rečima, Biblijom, ali čovek to uvek radi tako što Isusovom liku i ličnosti da deo sebe.
Isus iz Ben Hura je Isus svih nas. Njegov pogled, pojavu, ličnost i lik u stvarnom životu možemo najbolje videti u ljudima koje je on dotakao svojim životom i radom, a sve ostalo je podložno našoj interpretaciji zasnovanoj na Svetom pismu.
„Imam lice koje pripada nekom drugom veku“, često je govorio Čarlton Heston objašnjavajući zašto ga je kamera i publika volela. Ben Hur je film čija se priča zasniva na pogledu koji je promenio tok života glavnog istoimenog lika. Ugledavši lice Isusa Hrista koji mu, okovanom u lancima, daje vodu na putu za rimsku galiju, njegov život poprima drugi tok. Voda kojom je nakvasio njegove ispucale suve usne potekla je do srca i ugasila pravu žeđ, žeđ duše.
“Svaki koji pije od ove vode opet će ožedneti: A koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka; nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u život večni.” (Jovan 4, 13.14)
Ben Hur je film koji je osvojio čak 11 oskara, ali, pre svega, on će uvek iznova osvojiti vaše srce jer priča priču o onom koga je naša duša žedna, priču o izvoru, darodavcu, smislu života, vodi živoj – Isusu Hristu.
~ Darko Rašeta