Jedan od najočuvanijih i najvećih tekstova iz Kumrana, nađen je u pećini broj 1.(u Kumranu). Ovde ćemo napraviti analizu jednog dela ovog teksta.
Cilj je da proverimo da li je tekst iz Knjige proroka Isaije, koji mi danas imamo na skoro svim svetskim jezicima, u Bibliji približan, udaljen ili identičan tekstu koji je pronađen u Kumranu.
Svitak se sastoji od mnoštva napisanih stubaca. Svakako da je na nekim mestima materijal na kome je pisano oštećen, da ponegde nedostaju slova. Uzeta su prva četiri stupca jer ta četiri stupca imaju sve pozitivne i negativne fizičke karakteristike jednog tipičnog prosečno očuvanog teksta iz Kumrana. Analiza je rađena preko sedam godina. Evo analize, rezultata i zaključka.
Knjiga proroka Isaije 1,1- 1,26 (prevod Đure Daničića)
1 Utvara Isaije sina Amosovog, koju vide za Judu i za Jerusalim za vremena Ozije, Joatama, Ahaza i Jezekije, careva Judinih. 2 Čujte, nebesa, i slušaj, zemljo, jer Gospod govori: Sinove odgojih i podigoh, a oni se okrenuše od mene. 3 Vo poznaje gospodara svog i magarac jasle gospodara svog, a Izrailj ne poznaje, narod moj ne razume. 4 Da grešnog naroda! Naroda ogrezlog u bezakonju! Semena zlikovačkog, sinova pokvarenih! Ostaviše Gospoda, prezreše Sveca Izrailjevog, odstupiše natrag. 5 Što biste još bili bijeni kad se sve više odmećete? Sva je glava bolesna i sve srce iznemoglo. 6 Od pete do glave nema ništa zdravo, nego uboj i modrice i rane gnojave, ni isceđene ni zavijene ni uljem zablažene. 7 Zemlja je vaša pusta, gradovi vaši ognjem popaljeni: vaše njive jedu tuđini na vaše oči, i pustoš je kao što opustošavaju tuđini. 8 I osta kći sionska kao koliba u vinogradu, kao senica u gradini od krastavaca, kao grad opkoljen. 9 Da nam Gospod nad vojskama nije ostavio malo ostatka, bili bismo kao Sodom, izjednačili bismo se s Gomorom. 10 Čujte reč Gospodnju, knezovi sodomski, poslušajte zakon Boga našeg, narode gomorski! 11 Šta će mi mnoštvo žrtava vaših? – veli Gospod. Sit sam žrtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke, i ne marim za krv junčiju i jagnjeću i jareću. 12 Kad dolazite da se pokažete preda mnom, ko ište to od vas, da gazite po mom tremu? 13 Ne prinosite više žrtve zaludne, na kad gadim se, a o mladinama i subotama i o sazivanju skupštine ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine. 14 Na mladine vaše i na praznike vaše mrzi duša moja, dosadiše mi, dodija mi podnositi. 15 Zato kad širite ruke svoje, zaklanjam oči svoje od vas, i kad množite molitve, ne slušam, ruke su vaše pune krvi. 16 Umijte se, očistite se, uklonite zloću dela svojih ispred očiju mojih, prestanite zlo činiti. 17 Učite se dobro činiti, tražite pravdu, ispravljajte potlačenog, dajite pravicu sirotoj, branite udovicu. 18 Tada dođite, veli Gospod, pa ćemo se suditi: ako gresi vaši budu kao skerlet, postaće beli kao sneg: ako budu crveni kao crvac, postaće kao vuna. 19 Ako hoćete slušati, dobro zemaljsko ješćete. 20 Ako li nećete, nego budete nepokorni, mač će vas pojesti, jer usta Gospodnja rekoše. 21 Kako posta kurva verni grad? Pun beše pravice, pravda nastavaše u njemu, a sada krvnici. 22 Srebro tvoje posta troska, vino tvoje pomeša se s vodom. 23 Knezovi su tvoji odmetnici i drugovi lupežima: svaki miluje mito i ide za darovima: sirotoj ne daju pravice, i parnica udovička ne dolazi pred njih. 24 Zato govori Gospod, Gospod nad vojskama, silni Izrailjev: Aha! Razračunaću se sa protivnicima svojim, i osvetiću se neprijateljima svojim. 25 I okrenuću ruku svoju na te, i sažeći ću troske tvoje da te prečistim, i ukloniću sve olovo tvoje. 26 I postaviću ti opet sudije kao pre, i savetnike kao ispočetka: tada ćeš se zvati grad pravedni, grad verni.
Fizičke karakteristike kumranskog teksta
Stubac sadrži 29 redova relativno očuvanog teksta. U donjem levom uglu nalazi se veće oštećenje koje obuhvata završetke redova od 23-29. Time se gube poslednje reči teksta navedenih redova, osim u redu broj 23, koji je kraći. U redovima 1, 2, 4, 21, 22 primetne su mrlje, koje takođe ometaju prepoznavanje pojedinih slova ili reči u celini. Primetno je i nekoliko manjih oguljenih delova i sličnih oštećenja, koji takođe ometaju prepoznavanje teksta, pojedinih slova pre svega (početak 21. reda, kraj 9. i 12. reda). Važnije karakteristike kumranskog, i razlike između kumranskog (K) i masoretskog (M) teksta Red 2: Poslednja reč: K= postoji član HE koji se nalazi u M. Red 3: Šesta reč: K= reč je delom izbrisana, ali sadrži jedno mem, kao u M= weromamtiy, te se verovatno ne radi o razlici. Sedma reč: K= hemah (oni), M= hem. Deveta reč: K= biy (u meni), što se na ovom mestu poklapa u potpunosti sa M, ali će ova reč često u K imati alef kao nastavak.
Red 4: Deveta reč: K= hitbonen, nejasno je usled mrlje. Red 6: Sedma reč: K= dalet je nejasno u reči od (još). Red 7: Treća reč: K= dawah, M= daway (iznemogao, nemoćan, bolan…), razlika je pravopisna, nema promene značenja. Deveta reč: K= biy (u meni), M= bo (u njemu). Ovde se već značenje menja, prema smislu, verovatno je greška u K. Red 9: Sedma reč: M= šemama (napuštenost, praznina, pusto mesto), K= šemamo, šamemu (napustio ga je, ispraznio ga je ili pak napustili su, ispraznili su…). Ovde dolazi do promene u značenju. Prema smislu rečenice, verovatno je greška u K. Osma reč: K= aleyah (nad njom, na njoj, njome…), reč je verovatno umetnuta, u M ne postoji, umetanje je logično, kako ide uz glagol naveden u K.
S obzirom na ovu umetnutu reč, zaključuje se da je verovatno pred njom upotrebljen glagol u množini, 3. lice, sa već navedenim značenjem: ”napustili su, ispraznili su”. Pretposlednja reč: K= izostaje he u reči kemapekat (kao obaranje, kao prevrat, kao pustošenje), što je u M pravilno navedeno, dakle sa he (kemahpekat). U izgovoru ove reči glas he ne utiče naročito, tako da je greška u K razumljiva. Ipak, kasnije je neko dodao nedostajuće he iznad reči. Poslednja reč: nedostaje slovo reš u reči zariyim (stranci, tuđinci), usled oštećenja. Red 10: Osma reč: K= necura (opsednuta, zauzeta).
Isaija samo na ovom mestu koristi navedenu reč da bi dobio značenje ”opsednuta, zauzeta”. Možda zato što želi najaviti (prorokovati) Nazaret, Mesiju i sl. Red 12: Prve dve reči: Oštećene su i teško ih je pročitati. Prema M, u pitanju su reči šim u devar (čujte reči, čujte govor). Šesta reč: K= we aziynu (i poslušajte: glagol se ne može svrstati ni u jednu gramatičku kategoriju, stoga je verovatno greška). M= ha aziynu (poslušajte: imperativ hifil glagolske grupe, u množini). Poslednje dve reči: prema M trebale bi da budu lamah liu (zašto, zašto meni, šta će mi), ali su vidljivi samo mem i xe u reči lama. Red 14: Poslednja reč: K= zot (ta, ova, u ženskom rodu, odnosno to, ovo, kako se često može kod nas prevoditi, pošto hebrejski ne poznaje srednji rod.) U K je zamenica pogrešno zapisana, bez slova alef, što je kasnije iznad reči dodato. Nedostajanje slova alef ne menja izgovor, stoga je greška pravopisna, te razumljiva. Red 15: Druga i peta reč: K= u obema rečima dodat je predlog lamed čega u M nema. Red 16: Sedma reč: K= wa acaratah (i njeno okupljanje, i njena skupština sa sufiksom za pripadnost 3. licu ženskog roda), M= waacarah (i skupština, i okupljanje, dakle bez sufiksa). Prema smislu, greška ne mora biti ni u M, niti u K. Red 18 i 19: Poslednja reč u 18. i prva u 19. redu: K= dodaje dve reči više kraju petnaestog stiha Isaijine knjige. K= ecba oteykem – kao jedna reč (aramejski: vaši prsti) i K= be’awon (u bezakonju). Obe reči se nalaze u masoretskom tekstu i pred-stavljaju problem s obzirom da je svitak nastao oko 100. p.n.e.
Možda je problem i u izvoru Isaije kojeg je koristio prepisivačnašeg svitka. Red 19: Treća i četvrta reč: K= dodaje veznik vav obema, čega u M nema. Greška u K je stilskog karaktera, te se i ne može smatrati pravom greškom. Red 20: Sedma reč: K= upotrebljava drugačiji pravopis u odnosu na M u reči ya’tom (siroče) Red 21: Treća reč od kraja linije: K=kešeniy (kao purpuran, predlog – kao – uz pridev u muškom rodu jednine) M= kešeniyim (kao purpurni, predlog – kao – uz pridev u muškom rodu množine). Red 22: Druga reč: K= primena drugačijeg pravopisa u ovoj reči, dodavanjem slova alef.
Red 23: Četvrta reč: K= dodat je predlog be (u) reči herev (mač), tako da K u ovom slučaju koristi instrumental za razliku od M. Red 25: Treća reč: K= kayu (oni su, bili su), M=hayah (on je, bio je). Red 26: Druga reč: K= kulam (svi, svi oni), M= kulo (celog, njega celog). Treća reč: K= ohevey (koji vole, koji traže, koji idu za… ), M= ohev (koji voli, koji želi, koji ide za…). Peta reč: K= navedena u množini, M= navedena u jednini. Sedma reč: K= navodi ovu reč kao u prethodnom slučaju sa alef. Red 28: Četvrta reč: K= we’anaqem (i osvetiću se) M= we’anaqamah (kohortativ sa značenjem ”zaista ću se osvetiti”, dakle sa pojačanim značenjem). Možda je u M umetnut kohor-tativ.
Tekst 2. stupca Knjige proroka Isaije – prevod Đure Daničića
Knjiga proroka Isaije 1,26 – 2,21 (prevod Đure Daničića)
26 I postaviću ti opet sudije kao pre, i savetnike kao ispočetka; tada ćeš se zvati grad pravedni, grad verni. 27 Sion će se otkupiti sudom, i pravdom oni koji se u nj vrate. 28 A odmetnici i grešnici svi će se satrti, i koji ostavljaju Gospoda, izginuće. 29 Jer ćete se posramiti od gajeva koje želeste, i zastideti se od vrtova koje izabraste. 30 Jer ćete biti kao hrast kome opada lišće i kao vrt u kome nema vode. 31 I biće junak kao kučine i delo njegovo kao iskra, i oboje će se zapaliti, i neće biti nikoga da ugasi. 2. poglavlje 1 Reč koja dođe u utvari Isaiji sinu Amosovom za Judu i za Jerusalim. 2 Biće u potonja vremena gora doma Gospodnjeg utvrđena uvrh gora i uzvišena iznad humova, i sticaće se k njoj svi narodi. 3I ići će mnogi narodi govoreći: Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljevog, i učiće nas svojim putevima, i hodićemo stazama Njegovim. Jer će iz Siona izaći zakon, i reč Gospodnja iz Jerusalima. 4 I sudiće među narodima, i karaće mnoge narode, te će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove, neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti boju. 5 Dome Jakovljev, hodi da idemo po svetlosti Gospodnjoj. 6 Ali si ostavio svoj narod, dom Jakovljev, jer su puni zala istočnih i gataju kao Filisteji, i mili su im sinovi tuđinski. 7 I zemlja je njihova puna srebra i zlata, i blagu njihovom nema kraja; zemlja je njihova puna konja, i kolima njihovim nema kraja. 8 Puna je zemlja njihova idola; delu ruku svojih klanjaju se, što načiniše prsti njihovi. 9 I klanjaju se prosti ljudi, i savijaju se glavni ljudi; nemoj im oprostiti. 10 Uđi u stenu, i sakrij se u prah od straha Gospodnjeg i od slave veličanstva Njegovog. 11 Ponosite oči čovečje poniziće se, i visina ljudska ugnuće se, a Gospod će sam biti uzvišen u onaj dan. 12 Jer će doći dan Gospoda nad vojskama na sve ohole i ponosite i na svakog koji se podiže, te će biti poniženi, 13 I na sve kedre livanske velike i visoke i na sve hrastove vasanske,
14 I na sve gore visoke i na sve humove izdignute, 15 I na svaku kulu visoku i na svaki zid tvrdi, 16 I na sve lađe tarsiske i na sve likove mile. 17 Tada će se ponositost ljudska ugnuti i visina se ljudska poniziti, i Gospod će sam biti uzvišen u onaj dan. 18 I idola će nestati sasvim. 19 I ljudi će ići u pećine kamene i u rupe zemaljske od straha Gospodnjeg i od slave veličanstva Njegovog, kad ustane da potre zemlju. 20 Tada će baciti čovek idole svoje srebrne i idole svoje zlatne, koje načini sebi da im se klanja, krticama i slepim miševima, 21 Ulazeći u raseline kamene i u pećine kamene od straha Gospodnjeg i od slave veličanstva Njegovog, kad ustane da potre zemlju. Fizičke karakteristike kumranskog teksta.
Tekst sadrži 29 čitljivijih redova u odnosu na prethodni. U donjem delu, počeci redova 21-29 se ne vide, usled potpunog odstranjivanja dela svitka. Dva slova u prva dva reda nisu vidljiva usled rascepa na pregibu. U prvom redu u poslednjoj reči mem se može videti. U drugom redu, takođe u poslednjoj reči, loše je vidljivo slovo bet. Najveća greška na ovom delu svitka uočava se u poslednjem delu devetog stiha i u celom desetom. Isto tako, nedostaju i tri reči u stihu 2,2, u redu broj 10, kada se K uporedi sa M ili nekim drugim uobičajenim tekstom. Nakon petog reda, nalazi se šesti kratak red u kojem su samo dve reči. Njime se završava prvo poglavlje, a u sledećem počinje drugo. Time su dva poglavlja Knjige proroka Isaije odvojena. Osim navedenih karakteristika, značajno je pomenuti i to da se na nekoliko mesta javljaju nak-nadne oznake kojima se označavaju greške u svitku.
Važnije karakteristike kumranskog, i razlike između kumranskog (K) i masoretskog (M) teksta
Red 1: počinje krajem 26. stiha čiji je početak na kraju prethodnog stupca. Četvrta i peta reč: K= yiqre’u lah (zvaće te – K koristi paal glagolsku grupu). Red 4: Poslednje četiri reči: K= ‘ašer’eyn mayiym lah (u ko-joj nema vode). M= ‘ašer mayiym ‘eyn lah (isto značenje, s tim da je u ovakvom načinu izražavanja stil poetski). Red 5: Druga i četvrta reč (s desna): K= u obema rečima koristi sufiks za označavanje pripadnosti i to u drugoj reči za pripadnost trećem licu množine muškog roda (njihov junak), a u četvrtoj reči za drugo lice muškog roda u množini (vaše delo, vaš rad). M= koristi jedninu u drugoj reči, bez dodavanja sufiksa za pripadnost (junak), dok u četvrtoj reči koristi sufiks za pripadanje trećem licu muškog roda jednine (njegov rad, njegovo delo). Red 10: Posle treće reči: K= izostavlja tri reči koje se uobičajenom tekstu, kao i u M nalaze. U pitanju su tri sledeće reči: ‘el har yhwh (ka gori Gospodnjoj, prema planini Gospodnjoj). Red 12: Druga reč: K= daje reč više (beyn – između, među). M ne daje ovu reč. Značenje se time ne menja. Peta reč: K= takođe daje reč više (et – predlog za akuzativ), čime se takođe ne menja značenje ovog dela Isaije 2,2, s tim što je K verzija ipak gramatički ispravnija. Red 18: Četvrta reč s leva: K= ‘iyš (čovek), i to je poslednja reč u devetom stihu. M dalje daje još četiri reči u istom stihu, kao i ceo deseti stih, kojeg u K nema.
Sledeća reč u K, nakon navedene je: we’eyney (i oči, a oči), koja je zapravo prva reč jedanaestog stiha. Moguće je da je prepisivač (pisar ovog kumranskog svitka) ovde napravio pauzu u radu, te pogrešno nastavio. Na kraju ove linije, iznad poslednje reči primećuje se mrlja. Možda je to oz-naka za mesto sa greškom.
Red 19: Prva reč s desna: K= reč je slabo vidljiva, naročito njen početak. Međutim, pažljivom rekonstrukcijom prepoznaje se reč tišpalnah (vi ćete biti unižene, ponižene), što je drugo lice imperfekta ženskog roda množine. M= na ovom mestu koristi reč šaal (on je unižen, ponižen), što je treće lice perfekta u muškom rodu. Čini se da K daje gramatički bolje rešenje, kako su – oči – ženskog roda. M kao da ovaj glagol koristi u odnosu na reč čovek, a ne na reč oči. Red 21: Treća reč: Ovo je dobar primer za način pisanja grafeme he, koja u kumranskim tekstovima često izgleda gotovo identično grafemi alef. Redovi 22-29 su na počecima oštećeni. Prema M dopisane su reči koje nedostaju.
Tekst trećeg stupca Knjige proroka Isaije nađene u Kumranu i prevod Đure Daničića
Knjiga proroka Isaije 2,21 – 3,24 (prevod Đure Daničića)
21 Ulazeći u raseline kamene i u pećine kamene od straha Gospodnjeg i od slave veličanstva Njegovog, kad ustane da potre zemlju. 22 Prođite se čoveka, kome je dah u nosu: jer šta vredi? 3. poglavlje 1 Jer gle, Gospod, Gospod nad vojskama uzeće Jerusalimu i Judi potporu i pomoć, svaku potporu u hlebu i svaku potporu u vodi, 2 Junaka i vojnika, sudiju i proroka i mudraca i starca, 3 Pedesetnika i uglednog čoveka, i savetnika i veštog umetnika i čoveka rečitog. 4 I daću im knezove mladiće, i deca će im biti gospodari. 5 I činiće silu u narodu jedan drugom i svaki bližnjem svom; dete će ustajati na starca i nepošten čovek na poštenog.
6 I čovek će uhvatiti brata svog iz kuće oca svog govoreći: Imaš haljinu, budi nam knez, ovaj rasap neka je pod tvojom rukom. 7 A on će se zakleti u onaj dan govoreći: Neću biti lekar, niti imam kod kuće hleba ni haljinu, ne postavljajte me knezom narodu. 8 Jer se obori Jerusalim i Juda pade, jer se jezik njihov i dela njihova protive Gospodu da draže oči slave Njegove. 9 Šta se vidi na licu njihovom svedoči na njih, razglašuju greh svoj kao Sodom, ne taje; teško duši njihovoj! Jer sami sebi čine zlo. 10 Recite pravedniku da će mu dobro biti, jer će jesti plod od dela svojih. 11 Teško bezbožniku! Zlo će mu biti, jer će mu se naplatiti ruke njegove. 12 Narodu mom čine silu deca, i žene su im gospodari. Na-rode moj! Koji te vode, zavode te, i kvare put hoda tvog. 13 Ustaje Gospod na parbu, stoji da sudi narodima. 14 Gospod će doći na sud sa starešinama naroda svog i s knezovima njegovim, jer vi potrste vinograd, grabež od siromaha u vašim je kućama. 15 Zašto gazite narod moj i lice siromasima satirete? Govori Gospod, Gospod nad vojskama. 16 Još govori Gospod: Što se poneše kćeri sionske i idu opruženog vrata i namigujući očima, sitno koračaju i zvekeću nogama, 17 Zato će Gospod učiniti da oćelavi teme kćerima sionskim, i otkriće Gospod golotinju njihovu. 18 Tada će Gospod skinuti nakit s obuće i vezove i mese-čiće, 19 Nizove i lančiće i trepetljike, 20 Ukosnike i podveze i pojase i stakalca mirisna i oboce, 21 Prstene i počeonike, 22 Svečane haljine i ogrtače i privese i toboce, 23 I ogledala i košuljice i oglavlja i pokrivala. 24 I mesto mirisa biće smrad, i mesto pojasa raspojasina, mesto pletenica ćela, mesto širokih skuta pripasana vreća, i mesto lepote ogorelina. Fizičke karakteristike kumranskog tekstaNa levoj ivici stupca uočava se šav, koji je samo jedan od mnogih u samom svitku. Da bi napravio svitak, pisar je morao stranice kože ušiti jednu za drugu. Svaka stranica kože imala je na sebi nekoliko napisanih stubaca, zapravo onoliko koliko je u zavisnosti od veličine stranice od kože, moglo na nju stati. Tako je svaka stranica od kože imala na sebi približno 3-4 stupca teksta.
Veliki Isaijin svitak se sastoji od 17 stranica kože. Na svakoj od njih su tri ili četiri stupca teksta. Ovih 17 stranica su međusobno povezane šavovima. Na strani primetno je dodavanje određenih slova, na krajevima opet određenih linija. Ovde dodaci pokazuju da je, usled ponovnog šivenja te stoga i oštećenja krajeva pojedinih linija (redova), vršeno dopisivanje oštećenih delova (slova ili cele reči). U ovom slučaju, treba obratiti pažnju na vav kao dopisano slovo na kraju 25. reda. Ova strana (slika) sadrži i praznine u tekstu, odnosno među pojedinim rečima. Ove praznine se mogu uočiti u redovima (linijama) 1, 6, 10, 14, 15, 16, 25. Praznina u liniji 1 predstavlja oznaku za završetak Isaije 2,21 i početak Isaije 2,22. Praznina u liniji 6 je isto tako oznaka za završetak Isaije 3,3 i početak Isaije 3,4. Praznina u liniji 10 razdvaja Isaiju 3,6 i 3,7. Praznina u liniji 14, razdvaja stihove 9 i 10. Ona u liniji 15, razdvaja stihove 10 i 11. Ona u liniji 16, razdvaja 11 i 12. stih, u liniji 25, razdvaja stihove 17 i 18. Ova pojava je veoma interesantna u Velikom Isaijinom svitku, pošto se podudara sa dosta kasnijim odvajanjem biblijskih knjiga na stihove. U liniji 6, i to na njenom kraju, nalaze se i dve tačke, čije postojanje nije jasno. Ova strana (slika) sadrži i korekcije pojedinih pogrešno prepisanih reči. Pogrešno prepisane reči su označene tačkama ispod svakog njenog slova. U petoj i šestoj liniji od dna uočavaju se ovakve ispravke. U petoj liniji od dna, u tekstu stoji YHWH. Ova je reč označena tačkama ispod svakog slova, a ispod nje je dopisana ispravka: ‘adonay. U šestoj liniji od dna, slučaj je obrnut. Stoji: ‘adonay, a ispravljeno je na isti način u YHWH. Praznina u drugoj liniji, označavajući novi paragraf, zapravo predstavlja završetak druge glave. Narednim redom počinje treća glava Isaijine knjige. Važnije karakteristike kumranskog, i razlike između kumranskog (K) i masoretskog (M) teksta Red 3: Šesta reč: K=mesiyr (sklanja, uklanja – hifil glagolska grupa, sadašnje vreme jednine). Oblik koji se u K navodi, ne može se svrstati ni u jednu gramatičku kategoriju. Stoga se može smatrati greškom. Red 10: Treća reč: K= Navodi vav dok se u M ovo slovo ne nalazi. Red 16: Šesta reč: K= negaso (njegov tiranin) M= nogsayw (njihovi tirani). U K se imenica ”deca” smatra jedninom, dok se u M smatra množinom. I jedno i drugo navođenje, u hebrejskom jeziku se u ovom slučaju gramatički mogu smatrati tačnim. Red 17: Prva reč: M= me’ašreyha (tvoji vodiči, koji te vo-de…), K= izostavlja alef kao drugi konsonant u ovoj reči. Rupa na pergamentu oštetila je poslednju reč u ovoj liniji. Prema M, lako ju je rekonstruisati, pogotovo što je lako vidljivo vav na kraju reči. Verovatno je u pitanju reč: bile’ u (prošlo vreme, treće lice množine od glagola sa sledećim značenjima: progutati, nestati, skrenuti, izgubiti se…) Red 18: Četvrta reč: K= nedostaje vav koji se u M navodi.
Red 23: Poslednja reč: K= beragleyhenah (u njihovim nogama, na njihovim nogama – predlog u, na pred imenicom noga u množini, sa dodatkom sufiksa za pripadnost trećem licu množine ženskog roda.) M= beragleyhenah (dodat je sufiks za pripadnost trećem licu množine muškog roda. Značenje je ipak identično, s tim da je K tekst bolje prati strukturu rečenice. Kako je ovakvo navođenje u hebrejskom dozvoljeno, ne može se M navođenje smatrati greškom. Red 26: Prva reč: K= navodi reč koja sadrži sin dok M= navodi istu reč sa sameh.Prema poznatim pravopisima, verovatno je M varijanta ispravna. Treća reč: K= daje veznik vav, dok M ne daje. Red 27: Prva reč: K= navodi reč sa reš, što je greška. Pisar je možda želeo da napiše vav, ali to ipak nije lako uočljiva tvrdnja, prema izgledu slova. Treća reč: K= navodi vav kao vez-nik, što nije slučaj sa M. Red 28: Prva reč: K= navodi vav kao veznik, što nije slučaj sa M. Između poslednje i pretposlednje reči: K= ne navodi reč: mitpahot (marame, pokrivala…), koja se u M svakako nalazi. Red 29: Poslednja reč: K= we-yihyu (i biće, odnosno: bili su) dok na istom mestu M= we-hayah (i biće). Pisar je upotrebio pravo buduće vreme, dom M koristi buduće vreme dobijeno od prošlog, kojem je dodat vav za vremensko napredovanje (waw consecutivum). Ovakva greška se ne smatra suštinskom.
Tekst četvrtog stupca Knjige proroka Isaije nađene u Kumranu – prevod Đure Daničića
Knjiga proroka Isaije 3,24 – 5,14 (prevod Đure Daničića)
24 I mesto mirisa biće smrad, i mesto pojasa raspojasina, mesto pletenica ćela, mesto širokih skuta pripasana vreća, i mesto lepote ogorelina. 25 Tvoji će ljudi pasti od mača i junaci tvoji u ratu. 26 I tužiće i plakaće vrata njegova, a on će pust ležati na zemlji. 4. poglavlje 1 I u ono vreme sedam će žena uhvatiti jednog čoveka govoreći: Svoj ćemo hleb jesti i svoje ćemo odelo nositi, samo da se zovemo tvojim imenom, skini s nas sramotu. 2 U ono vreme biće klica Gospodnja na slavu i čast, i plod zemaljski na krasotu i diku ostatku Izrailjevom. 3 I ko ostane u Sionu i ko još bude u Jerusalimu, zvaće se svet, svaki ko bude zapisan za život u Jerusalimu, 4 Kad Gospod opere nečistoću kćeri sionskih, i iz Jerusalima očisti krv njegovu Duhom koji sudi i sažiže. 5 Gospod će stvoriti nad svakim stanom na gori sionskoj i nad zborovima njenim oblak danju s dimom i svetlost plamena ognjenog noću, jer će nad svom slavom biti zaklon. 6 I biće koliba, da senom zaklanja danju od vrućine i da bu-de utočište i zaklon od poplave i od dažda. 5. poglavlje 1 Zapevaću sada dragom svom pesmu dragog svog o vinogradu njegovom. Dragi moj ima vinograd na rodnom brdašcetu. 2 I ogradi ga, i otrebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i iskopa pivnicu u njemu, i počeka da rodi grožđem, a on rodi vinjagom. 3 Pa sada, stanovnici jerusalimski i ljudi Judejci, sudite iz-među mene i vinograda mog. 4 Šta je još trebalo činiti vinogradu mom šta mu ne učinih? Kad čekah da rodi grožđem, zašto rodi vinjagom? 5 Sada ću vam kazati šta ću učiniti vinogradu svom. Oboriću mu ogradu, neka opusti: razvaliću mu zid, neka se pogazi: 6 Uparložiću ga, neće se rezati ni kopati, nego će rasti čkalj i trnje, i zapovediću oblacima da ne puštaju više dažd na nj. 7 Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev, i ljudi su Judejci mili sad Njegov; On čeka sud, a gle nasilja, čeka pravdu, a gle vike. 8 Teško onima koji sastavljaju kuću s kućom, i njivu na njivu nastavljaju, da već ne bude mesta i vi sami ostanete u zemlji. 9 Od Gospoda nad vojskama čuh: Mnoge kuće opusteće, u velikim i lepim neće biti nikoga. 10 Jer će deset rala vinograda dati jedan vat, i gomer semena daće efu. 11 Teško onima koji rane, te idu na silovito piće i ostaju do mraka dok ih vino raspali. 12 I na gozbama su im gusle i psaltiri i bubnji i svirale i vino, a ne gledaju na dela Gospodnja i ne vide rad ruku Njegovih. 13 Zato se narod moj odvede u ropstvo što ne znaju, i koje poštuje gladuju, i ljudstvo njegovo gine od žeđi. 14 Zato se raširio grob i razvalio ždrelo svoje preveć, i sići će u nj slava njegova i mnoštvo njegovo i vreva njegova i koji se vesele u njemu. Fizičke karakteristike kumranskog tekstaOva stranica predstavlja prvu stranicu drugog pergamenta Isaijinog svitka. Sadrži nekoliko oštećenja koja onemogućavaju normalnu vidljivost poslednjih reči u prvom i drugom redu, te se ove reči rekonstruišu na osnovu masoretskog teksta. Rascepi i poderotine takođe onemogućavaju čitanje pojedinih slova, ali i reči. Oni se mogu smatrati rezultatom dugotrajne upotrebe svitaka među Kumrancima. Otcepljeni donji desni ugao odneo je sobom i nekoliko prvih reči poslednjih pet redova. U redu broj 21 uočava se oznaka stavljena verovatno od samog pisara, ili pak od strane nekog od kasnijih korisnika svitaka u vidu latinične grafeme O. Razlog stavljanja ove oznake je nejasan. Isto tako, na kraju reda broj 17 stavljena je oznaka u vidu tačke. Četvrto poglavlje Isaijine knjige počinje prvom rečju četvrtog reda. Peto poglavlje opet počinje prvom rečju dvanaestoga reda. Red broj 22 je takođe početak novog paragrafa, s tim da on nije početak narednog poglavlja već početak stiha 5,8 uobičajenog teksta. Red broj 26 takođe je dat kao početak novog paragrafa, iako je samo početak stiha 5,11 a ne novog pog-lavlja. Stranica sadrži i dve naknadne ispravke. Teško je utvr-diti da li je ispravke uneo sam pisar ili pak određeni korisnik svitka. Prva ispravka se nalazi ispred prve reči u trećem redu. Kao ispravka dodati su jod i vav da bi se reč pravilno upotrebila prema mišljenju onoga ko je naveo ispravku. M na ovom mestu daje gevurateh (tvoje junaštvo) dok K sa ispravkom daje gevuray(iyt)eh ili što takođe može biti: gevuray(iyt)ha (u muškom rodu). Čak i sa ispravkom, reč u K je pogrešno navedena pošto se ne može svrstati ni u jednu gramatičku kategoriju. Bez ispravke reč bi se mogla razumeti kao ”tvoji heroji”, što prema smislu i poredeći sa M nije slučaj. Korisnik ili pisar želeo je da ispravi reč prema uobičajenom tekstu, ali je ispravku pogrešno napisao. Možda je hteo tj. želeo svojom ispravkom reći da umesto jod treba staviti vav. U tom slučaju ispravka bi bila u redu. Druga ispravka se nalazi u prvoj reči u redu broj 4. Ova ispravka pop-ravlja nenamernu grešku – slučajno ispuštanje grafeme het iz reči.
Važnije karakteristike kumranskog, i razlike između kumranskog (K) i masoretskog (M) tekstaRed 1: Prva reč: je oštećena mada se može rekonstruisati na osnovu M, naročito kako je poslednje njeno slovo dobro vidljivo. Svakako, u pitanju je reč: tahat (umesto, ispod). Nakon treće reči nalazi se prazan prostor, koji slučajno, ili ne, označava mesto na koje treba da dođe reč koja se nalazi u M (yihyeh-biće, ono će biti, treće lice muškog roda u budućem vremenu), a razume se nedostaje u K. Red 4: Poslednja reč: Pisar je izvršio nenamernu zamenu mesta dva slova. Umesto kako to i M navodi: wesimlatenu (i naše haljine), K= wesilmatenu. Zamenjeni su lamed i mem. Red 6: Poslednja reč: u K je yehudah (Judeja), koja se nalazi u M. Red 9: Sadrži prazan prostor koji predstavlja razvijanje sti-hova. Nakon prostora, prva reč predstavlja početak stiha 5 iz četvrtog poglavlja Isaijine knjige. Treća reč od leva K= wayivra’ (treće lice muškog roda u budućem vremenu – stvoriće, napraviće, uz vav konzekutivum, koje vraća buduće vreme u prošlo, te dobijamo značenje: stvorio je, napravio je). M= ubara’ (treće lice muškog roda u prošlom vremenu sa veznikom ”i” i značenjem – i stvorio je, i napravio je). Na taj način, oba teksta (K i M) navode na različite načine, isto značenje date reči. Red 10: Nakon sedme reči: u K nedostaju 14 reči, koje se nalaze u M. Ova greška označena je strelicom ispod sedme reči. Strelica se nalazi u jedanaestoj liniji u praznom prostoru. Ova greška je slučajna što se dokazuje time da su nedostajuće reči one koje se nalaze između dve reči yomam (danju, za dan) koje se u M nalaze u stihovima 5 i 6. Red 12: Poglavlje 5, stih 1: Nakon prve reči u K nedostaje na (zaista, hajde, molim). Peta reč od kraja je prošlo vreme glagola ”biti” u trećem licu muškog roda. U K je navedena sa alef na kraju, umesto sa he kako je to uobičajeno u hebrejskom jeziku. Ovakav način za-pisivanja predstavlja aramejski uticaj. Red 13: Peta reč: Takođe se navodi sa alef, što u M svakako nije slučaj. Red 15: Pretposlednja reč: K=bekarmiy (u mom vinogradu), M= lekarmiy (mom vinogradu, ka mom vinogradu). Red 16: Sedma reč: K= weyasa (glagol činiti, delati, praviti…) naveden bez grlenog konsonanta ajin, verovatno kao nenamerna greška, jer se ovaj konsonant po pravilu sam po sebi i ne izgovara. M= waya’as – sa konsonantom ajin. Treća reč od leva: K= koristi alef umesto ajin u reči ‘atah (sada, ovog mo-menta…). Pretposlednja reč: u K= navedena je bez finalnog he, za razliku od M. Red 17: Prva reč: K= navedena je sa finalnim he za razliku od M (K=’ethema: M=’ethem, značenje je isto: vas). Ovakvi duži oblici su česti, tako da se ubuduće neće navoditi, kako se ne smatraju greškama. Mogu se uporediti sa dužim i kraćim oblicima određenih zamenica kao u našem jeziku (vam – vama, njega – ga, njih – ih…). Treća reč od leva: K= ba’er (gorući, koji spaljuje, koji gori) M= leva’er (M koristi isti izraz ali ga gra-matički tačnije navodi, dodajući prefiks lamed). Red 19: Treća reč od leva: K= kiy’ (jer, zato što, da, da je…), dok M navodi istu reč bez alef na njenom kraju, kako je to uobičajeno u hebrejskom jeziku. Ovakav način zapisivanja navedene reči je rezultat aramejskog uticaja. Red 20: Treća reč od leva: K= lemišpah, M= mišpah (krvoproliće). M ovu reč svakako pravilnije koristi u gramatičkom smislu. Red 22: Četvrta reč: K= izostavlja predlog u, na, sa… pred imenicom bayit (kuća), što M svakako navodi. Ovo se izostavljanje ne mora smatrati greškom mada je ipak pravilnije u da-tom sklopu rečenice, upotrebiti predlog u, na, sa, kao što je to u M, Isaija 5,8. Pretposlednja reč: predstavlja interesantnu razliku između M i K. M= wehušavtem (i vraćeni ste, i postavljeni ste, postavljeni ste da sedite…). K= weyisatem, što je verovatno samo slučajna greška samog pisara, koji je ispustio slova: he i vet, time pogrešno zapisao reč koja sama po sebi nema neko od-ređeno značenje. Red 27: Četvrta reč: K= pa’alat – rad, radnja, delovanje – imenica ženskog roda, koja sadrži i nastavak za genitivnu vezu sa narednom rečju u tekstu. M= po’al – rad, radnja, delovanje – imenica muškog roda. Pretposlednja reč: K= hibiytu – pogledati, gledati, posmatrati – infinitiv, ali bez promene značenje teksta u odnosu na M. M= yabiytu – pogledaće, gledaće, treće lice muškog roda jednine u budućem vremenu.
NALAZ I REZULTAT
Ovaj primer prva četiri stupca Knjige proroka Isaije pokazao nam je koliko je Kumranski tekst malo udaljen od masoretskog hebrejskog teksta, time i od svih prevoda Biblije. Svakako da i ostatak Knjige proroka Isaije pronađene u Kumranu prati isti trend gotovo identičnosti sa masoretskim tekstom.
Sa ove vremenske distance nama je Knjiga proroka Isaije u Bibliji došla onakvom kakva je bila od trenutka kada je napisana. I tu nema razloga za mnogo rasprave. Razlike između kumranskog (najstarijeg teksta Isaije koji danas možemo videti), masoretskog teksta, Septuaginte, Vulgate i prevoda na sve svetske jezike su do te mere male, da predstavljaju dokaz o verodostojnosti biblijskog teksta. Koji je to tekst sačuvan u svom izvornom obliku tokom 2500 – 3500 godina osim biblijskog? Razmislimo, mi imamo danas tekst koji je izuzetno obiman, izuzetno zanimljiv, vrlo aktuelan, a pisan je tako davno i još nije menjan, nego je ostao onakav kakav je bio.
Zamislite, Isus onda, i mi danas, čitamo apsolutno identičan Stari zavet. I svi pre Isusa, i svi nakon Isusa, čitali su isti tekst kao i mi danas. To smo ovde, uzimajući Isaijin kumranski i masoretski tekst kao uzorke, i naučno dokazali.
Autor: dr Željko Stanojević