Ponekad, nakon razgovora sa nekim ljudima, čovek oseti potrebu da prijateljski pomiluje kamen, osmehne se drvetu i sa puno poštovanja skine kapu pred magarcem.
Cveće gleda u nebo tražeći Sunce i kišu kad mu treba.
Raste iz zemlje, ali se izdiže iz nje.
Čovek beži od Boga koji je postavio Sunce, ne natapa srce njegovim rečima i blagoslovima da bi se uzdigao ka Njemu, već se čvrsto vezuje samo za Zemlju.
