Trska je jedna od najrasprostranjenijih močvarnih biljaka na svetu. Pripada porodici trava. Spada u red visokih biljaka jer doseže visinu od 6 metara. Stabljike su vrlo tanke, spolja glatke, a iznutra šuplje. Zelene je boje, a na jesen poprima nijanse žuto – smeđe.
Usidrena je u mulj puzajućim delovima i korenom. Puzajući delovi imaju dužinu 15 m a debljinu oko 4-5 cm. Biljka prodire u dubinu do 60cm.
Trska cveta u najtoplijem delu godine, a krasi je cvet u ljubičasto smeđim nijansama.
Ona je stanište brojnim životinjski vrstama; neki je zovu mali univerzum kao sinonim veličine.
Mladi delovi trske su hranljivi i obiluju vitaminom C.
Svet je postao jedna nepregledna močvara, stanište opasnih “životinja” koje traže lak plen. Živo blato je svuda oko nas, jedan pogrešan korak nas deli od duhovne i fizičke propasti.
Moral koji pravi razliku između nas i životinja gubi se u “mulju” beskorisnog sadržaja koji se kao paukova mreža plete oko nas.
Međutim i na takvom zemljištu kakav je postao ovaj svet u svojoj suštini, može niknuti “čovek trska”.
“Ali će izaći šibljika iz stabla Jesejevog, i izdanak iz korena njegovog izniknuće.” (Isaija 11,1)
Čekajući Mesiju da se pojavi sa nebesa u punom sjaju, kao oslobodilac od Rimljana, sa oreolom i palicom, ljudi tadašnjeg vremena nisu ga prepoznali u liku i delu Isusa Hrista.
Kao trska izniknuo je i bio stanište za sve one koji su tragali za pravim putem, istinom i večnim životom.
Lečio je bolesne, hranio je gladne, tešio žalosne, vaskrsavao mrtve…
Bio je kao ušće u koje se slivala reka ljudi, trska koja je visoko bila iznad močvare ovog sveta, cvetajući za ljudski rod koji nije prepoznao miris života koji je on širio.
“Sleteli” su mnogi poput ptica u njegovo naručje, neki zbog hleba i ribe, neki zbog moći koju su priželjkivali kada se po njihovim planovima zacari, neki zbog nasušnih, istinskih potreba.
Malo je bilo onih koji su bili uz njega zbog njega i za njega.
On je svojim korenom i “puzanjem” po mulju tadašnjeg sveta želeo isti da pročisti, da se duboko usadi u njega i izdigne čovečanstvo na svetlost dana.
Pod teretom krsta savijao se i uspravljao Bogočovek trska na putu do pogubilišta. Ta “trska” koja je bila tvorac univerzuma, darodavac i stanište života, doživela je da joj stvorenje oduzme život.
Iako čvrsta i savitljiva po svojoj večnoj prirodi, ova “trska” imala je srce koje je prepuklo da bi naše kucalo večno jednog dana.
~ Darko Rašeta