Prošlo je više od tri decenije od kako je u studio za sinhronizaciju tadašnje RTB ušla prva glumačka postava, koja je trebalo da se prihvati novog zadatka – sinhronizacije crtanih filmova. Sa prevedenim tekstom u rukama, JVC slušalicama na ušima, a ispred velikog ekrana na kojem je emitovan originalni crtani film obreli su se majstori glume: Mića Tatić, Ljubiša Bačić, Nikola Simić, Đuza Stojiljković, Dobrila Matić.
Iz “gluhe sobe” tako su se prvi put čule replike: “Šefe, koji ti je…?”, “Grešiš, ovaj, grešiš silno sinko”, “Ludo burazeru, ludoooo”, čuvena odjavna “Mornar sam Popaj ja” … Prvi je na repertoaru bio Mornar Popaj, a za njim su odmah srpski progovorili i Duško Dugouško, Patak Dača, Miki i Šilja, pa onda i Štrumpfovi, Nindža kornjače, Transformersi …
Veći deo arhiva sa prvim sedmominutnim crtanim, za koje se svi slažu da su bila prava mala remek-dela, izgorio je u požaru. Za ono što je sačuvano istekla je licenca, pa samim tim RTS nema pravo emitovanja.
Ali, evo prilike da se podsetimo ko su bardovi, koji su “oživeli” neke od omiljenih crtanih junaka našeg djetinjstva.
Ljubiša Bačić – Sofronije
Glumac Ateljea 212 imao je običaj da se šali kako u crtanim filmovima stoji iza svih “strašnih i debelih glasova”. Ostaće upamćen po tome što je na jedinstven način oživeo između ostalog i pričljivog “mudraca” – petla Sofronija, nezgrapnog Olivinog udvarača Badžu, halapljivog Štrumpfa Njupadžiju poznatog po onoj “Njupadžija hoće njupu”!
Nikola Simić – Duško Dugouško
Niko ne može izgovoriti legendarnu Duškovu “Šefe, koji ti je…?”, kao velikan srpskog glumišta Nikola Simić. Na ovu opasku, Nikola Simić je skromno odmahivao rukom dodajući da se pri pomenu ove replike uvek sjeti kako je prva postava, koja je radila sinhronizovanje crtanih filmova “zdušno, sa poletom u jednoj kabini uživala u svom poslu”.
“Interesantno je da je pre mene Duška sinhronizovao Mića Tatić. Kada je došao red na mene, nije mi bilo svejedno. No, čim sam ‘skinuo’ Duškov originalni unjkav glas, sve je teklo kao podmazano! Kasnije sam negdje pročitao da je prvi sinhronizator Duška Dugouška bio iz Bronksa i da mu je zato glas bio tako nazalan”, objasnio je Simić dodajući da mu se novi crtani filmovi baš i ne sviđaju.
Vlastimir Đuza Stojiljković – patak Dača
Filmski, televizijski i pozorišni glumac Đuza Stojiljković pozajmio je svoj karakteristični glas brojnim crtanim junacima – Patku Dači, Rafaelu (“Nindža kornjače”), Bendžaminu Frenklinu …
Iz obilja replika, koje je izgovarao karakterističnim “pripovjedajućim” vokalom, fanovi crtanih filmova, izdvajaju onu, kako kažu “besmrtnu” iz čuvenog Diznijevog animiranog filma o Bendžaminu Frenklinu, u kojoj se pronalazač obraća svom prijatelju mišu: “Amose, da li je to bio elektricitet?”.
Mića Tatić – Popaj
Barda srpskog glumišta, Miću Tatića zvali su “majstorom naracije”. Nikome kao njemu nije polazilo za rukom da dirne u srce sa onom legendarnom uvodnom “Nekada davno, u davna prastara vremena”. Mići ste jednostavno morali da verujete (ako sumnjate, predlažemo da pogledate crtani film o legendarnom biku Ferninadu, koji je volio da sedi ispod drveta i miriše cveće).
Osim Popaja, zahvaljujući njemu progovorili su i Pera Detlić, Veliki Štrumpf, Paja Patak, Tarzan, brzi Gonzales.
“Volimo da se igramo! Zato sinhronizujemo”, rekao je svojevremeno Tatić.
Pored sinhronizacija, Tatić je ostao upamćen i po dečijem serijalu “Na slovo na slovo”, a godinama je najmlađe slušaoce Radio Beograda zabavljao emisijom “Dobro jutro deco”.
Dobrila Matić – Kalimero
Sjajnu glumicu Dobrilu Matić su zvali caricom dečije mašte. Starija publika je pamti pre svega po legendarnom pilencetu Kalimeru i njegovoj opaski: “Nepravda, pa to ti je!” Oni malo mlađi zahvaljujući njenom glasu voleli su brojne likove iz “Štrumpfova” i “Snorkijevaca”.
Pored lika tetka Zorke u seriji “Vaga za tačno merenje” Matićeva će ostati upamćena i po sjajnim televizijskim, filmskim , ali prije svega pozorišnim rolama.
Nažalost, gore spomenuti velikani nisu više sa nama, ali njihove dela živeće.
Izvor: Nezavisne novine