Duva septembarski mesec u frulu tanku,
obrazi mu došli rumeni i puni,
zriče zrikavac čokotu u kruni,
za gudalo mu zadenuli banku.
Svirala meka u ustima vetru,
potoku iz zukve harmonikaš viri.
Svira Srbija, na svakom kvadratnom metru
ima svirača po tri, po četiri.
Sviraj, meseče, u osmeh razvuci usne:
umesto šljunka kukuruz pod nogom prska,
u rakiju se i magla poljem gusne,
puna je mleka i oko potoka trska.
Igrajte, zlatne kupe sena i slame,
razvejte se po noći svud svetle pabirke;
hvataj se, brdo, jedno drugom za rame,
igrajte uz zvuke septembarske svirke.
Obesna frula svirača meseca
u igru i gore kolubarske tera,
nikad ne videh veseljeg keca
od razigranog na mesečini Cera.
Sviraj, meseče, pozovi da dođu
u igru setne strnjike i voćnjaci.
Kičere – šumo, šubaru zabaci,
zameni umornog Kosmaj-kolovođu.
Igraj, livado, visoka pojato,
talasajte se rodne zemlje nedra,
hvatajte se reke u kolo, u jato,
da još vedrija postane noć vedra.
~ Desanka Maksimović