Na času ateizma u jednoj školi u ne tako dalekoj prošlosti, jedna učiteljica je rekla deci: “Deco, vičite u nebo – nema Boga!”
Učiteljica je primetila kako jedan dečak jevrejin stoji, ćuti i ne sluša njen predlog. Prišla mu je sa pitanjem koje je ljutito prelazilo preko njenih usana: “ Zašto ćutiš?”
Dve reči, veliko ime, a dovoljna je samo tačka posle – Đorđe Balašević.
Svaka njegova pesma je bila hit, ali samo jedna himna života.
“Ne lomite mi bagrenje” je više od pesme; ona predstavlja borbu jednog divnog čoveka u kojoj se može pronaći svako od nas, borbu čoveka sa životom.
Hristos je pisao slova zakona na dva materijala – na kamenu i pesku. To nam otkriva dve njegove najvažnije osobine – pravdu i milost.
One su predivno isprepletane u Bogu. Jedna bez druge bi ili umanjile značaj milosti odnosno pravde, ili bi ih prenaglasile, što bi ih onda činilo nefunkcionalnim.
Nasmeši se i pokloni osmeh onome koji ga nikad nije imao.
Uzmi zrak Sunca i pusti ga da leti tamo gde je noć.
Uzmi suzu i ispusti je na lice onog koji nikad nije plakao.
Uzmi hrabrost i stavi je u dušu onih koji se ne znaju boriti.
Otkrij život i ispričaj ga onome ko ne razume.
Uzmi nadu i živi u njenom svetlu.
Uzmi dobrotu i pokloni je onome koji je ne zna poklanjati