Strpljenje je jako važno.
Ono je osnov od koga sve polazi. Svako ima neku želju, ali ostvari je samo onaj koji strpljivo gradi okolnosti do njenog ostvarenja.
Sigurno ste čuli da ako ugledate zvezdu padalicu i poželite želju, kad tad doživećete njeno ostvarenje.
Prilikom duvanja svećica na rođendanskoj torti postoji običaj da se slavljeniku kaže: “Poželi nešto, zatvori oči, ugasi sve svećice i ne kaži nikom svoju želju, jer će se samo tako ostvariti”.
Kada kažemo lapsus, većina ljudi odmah pomisli na tv spikere i poznate ličnosti koji pogreše u govoru, a tvorac teorije o ovom jezičkom fenomenu je poznati austrijski psihijatar Sigmund Frojd. Ovaj tvorac psihoanalize smatrao je da omaške u govoru otkrivaju pravu istinu koju je govornik hteo da kaže, ali je ona nesmotreno izgovorena u pogrešnom kontekstu. Često se takve omaške prepričavaju i izvor su komičnih reakcija slušalaca.
Reč ‘žirafa’ potiče iz arapskog jezika i znači “skup životinja” ili “visok”.
Ako bi životinje “pravile” košarkaški dream team (tim snova), ova životinja bi nesumnjivo zauzela mesto centra. Svakako, ona je u centru pažnje svih onih koje zanima čudesan organizam ove životinje, tj. kompleksnost života kao pojave na Zemlji.
Svi volimo da “kopamo”, a nekima je to i posao. Svaki čovek nađe neko “blago”, pre ili kasnije, a sve u zavisnosti od vrste “zemljišta” po kojem kopa.
Blago može imati globalnu, opšteprihvaćenu ili individualnu vrednost.
“Alat” koji nam je Bog dao da bi nam olakšao potragu za zakopanim blagom su um, emocije, instinkt, talenti, porodica, prijatelji, njegova brižna ruka i Reč, i sve ovo nas štiti i “pokazuje” najbolji put do zakopanog blaga.
Pre nekoliko dana u svim medijima pojavila se jedna vest koja mi je zapala za oko i srce.
“Sve me boli, ali baš me briga što me boli, uvek imam nove ideje.”
Darinka Lalošević (92) iako u dubokoj starosti pleni svojom životnom pričom, osmehom i izgledom iz kojih zrači neobjašnjiva vitalnost.
Beton je jedan od osnovnih građevinskih materijala 21.veka. On je za mnoge simbol moći, čvrstine, prosperiteta. Procenjuje se da pokriva oko 50% svih graditeljskih potreba širom naše planete.
On je postao “tepih” savremenog čoveka, gde god se okrenemo neko ga je uspeo savršeno “prostreti”. Baš kao veš, on se prvo “pere” – natapa vodom, zatim “suši”, a kad očvrsne spreman da ispuni svoju svrhu – olakša i ulepša život.
Nijedna scena u istoriji kinematografije nije bila toliko komplikovana za snimanje kao poznata trka kočijama Bena Hura u režiji Vilijama Vajlera (William Wyler) 1959.godine.
Specijalno za potrebe snimanja ove zahtevne scene izgrađena je imitacija rimske arene, a njena gradnja je trajala čak godinu dana. Učestvovalo je 15.000 statista koji su imali priliku da daju svoju emociju koja je kanalisana na fantastičan način.
