Stanovnici Laugarvatna geotermalnu energiju koriste za kuvanje, kao i grejanje svojih domova najmanje stotinu godina. Neki od njih, dosetili su se kako od tradicije naprave atrakciju, pa tako gosti hotela i turisti mogu da uživaju u doručku na plaži s termalnim izvorima koja je ujedno i pekara.
Vukova bolest
Vuk je od detinjstva bio bolešljiv. Za vreme Ustanka sustigla ga je kostobolja. Leva noga mu se u kolenu zgrčila. Mogao je da ide samo pomoću drvene štule. O toj nesreći Vuk kaže: “Ja sa svojom štulom nisam mogao misliti na konja, ni na rat, te sam morao, hteo ne hteo, navikavati koliko sam mogao, na sedenje kod kuće. Da nisam imao štulu, bio bih, možda, poginuo od Turaka, kao mnogi moji vršnjaci. A moja štula me je naterala da tražim mira, da mirno čitam knjige, da mirno zapisujem na hartiji ono što sam čuo i video okom.”
Kada ga je pronašao ispod stepeništa zgrade u kojoj je živeo u oronulom državnom jednosobnom stanu, Džejms je bio ulični svirač koji jedva zaradi neku paru i zavisnik od droge na programu lečenja metadonom. Za sobom je imao nekoliko godina beskućništva i zavisnost od heroina koja ga je nekoliko puta gotovo koštala života.
Ljudi gube kišobrane, dokumenta, ponekada i pamet, ali samo kod nas može da se izgubi ceo muzej automobila, koji je trebalo da bude sačuvan kao svedočanstvo o velikoj industrijskoj prošlosti Srbije i Jugoslavije.
Kao sve komplikovane priče i ova je počela naivno, kada smo hteli da napravimo priču gde je sada poslednji “jugo” koji je sišao sa proizvodne trake fabrike “Zastava automobili” 11. novembra 2008. godine, pišu “Novosti”.
Proizveden je pod brojem 794.428, a tadašnje poslovodstvo “Zastave” tvrdilo je da se “neće prodavati, već će biti izložen u muzeju.
Jedan monah je jednom ispričao mudru priču i ona se godinama prenosi. Ove reči baš svako treba da pročita i dobro upamti. Glasi ovako:
Na jednom dalekom, usamljenom ostrvu, usred okeana, živeli lepo i u slozi Ljubav, Bogatstvo, Tuga, Sujeta i Znanje. Živeli su mirno na tom ostrvu daleko od svih svetskih briga i događanja. Ali nakon mnogo vekova primetili su da njihovo ostrvo polako, pa sve brže i izvesnije nestaje. Vrlo brzo shvatili su da ostrvo ubrzano tone. Uznemireni oni spakuju svoje stvari i krenu polako da napuštaju svoje lepo, čarobno, ali tonuće ostrvo, koje im je vekovima pružalo sreću.
Da li ste se ikada zapitali kako bi izgledao pravi Lego grad? Pa, takvo mesto već postoji u Ukrajini i zove se Comfort Town.
Lego kocke su omiljena igračka mališana i njihovih roditelja koja podstiču kreativnost i strpljenje.
Izgleda da su arhitekte kvarta “Comfort Town’’ ili “Grad udobnosti’’ u Kijevu, imale baš ovu igračku na pameti prilikom projektovanja i gradnje ovog kompleksa.
