Dve reči, veliko ime, a dovoljna je samo tačka posle – Đorđe Balašević.
Svaka njegova pesma je bila hit, ali samo jedna himna života.
“Ne lomite mi bagrenje” je više od pesme; ona predstavlja borbu jednog divnog čoveka u kojoj se može pronaći svako od nas, borbu čoveka sa životom.
Jednog dana prelep pas ušetao je u moje dvorište vidno umoran. Video sam po ogrlici i dobro uhranjenom stomačiću da ima dom i da je dobro zbrinut. Mirno mi je prišao, pomilovao sam ga po glavi, zatim me je ispratio do dnevne sobe, polako otišao niz hodnik, sklupčao se i u uglu zaspao.
Sat kasnije prišao je vratima pa sam ga pustio napolje. Sutradan se vratio, pozdravio me, ušao unutra, zauzeo svoje mesto u hodniku i ponovo odspavao oko sat vremena. To se ponavljalo nekoliko nedelja.
Psi su oduvek važili za verne i odane čovekove prijatelje. Jedan pas je nedavno ovo uvreženo mišljenje potvrdio.
Na severoistoku Turske jedna slatka kuca svraćala je punih šest dana do bolnice u nadi da će ugledati najomiljenije lice koje su njene oči upijale ceo život, lice svog gazde.
Bončuk – perla (pravi biser među stvorenjima) je ime ženke mešanca o kojoj priča svet, a njen ponosni vlasnik Kemal Sentruk (68).
Strpljenje je jako važno.
Ono je osnov od koga sve polazi. Svako ima neku želju, ali ostvari je samo onaj koji strpljivo gradi okolnosti do njenog ostvarenja.
Sigurno ste čuli da ako ugledate zvezdu padalicu i poželite želju, kad tad doživećete njeno ostvarenje.
Prilikom duvanja svećica na rođendanskoj torti postoji običaj da se slavljeniku kaže: “Poželi nešto, zatvori oči, ugasi sve svećice i ne kaži nikom svoju želju, jer će se samo tako ostvariti”.
Sneško Belić je skulptura od snega i predstavlja čoveka u simpatičnom, pomalo smešnom prikazu i obliku. Uglavnom ga prave deca uz podršku najbližih članova porodice.
Pravi se od snega tako što se formira više “lopti” – ogromnih grudvi – koje su sve manje kako dolazimo do glave snežnog čoveka.
A Jakov otide od Virsaveje idući u Haran. I dođe na jedno mjesto, i ondje zanoći, jer sunce bješe zašlo; i uze kamen na onom mjestu, i metnu ga sebi pod glavu, i zaspa na onom mjestu.
I usni, a to ljestve stajahu na zemlji a vrhom ticahu u nebo, i gle, anđeli Božji po njima se penjahu i slažahu;